Аустрија

Званичан назив: Република Аустрија

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 83.871 km2

Број становника: 8.032.926 ст. (2001.)

Густина насељености: 95,8 ст./km2

Главни град: Беч (1,55 мил. ст.)

Званични језик: немачки

Валута: евро

ДБП/ст.: 31.429$ (2003.)

Аустрија (Република Аустрија), држава у Средњој Европи, у источном делу Алпа и у њиховој северној и источној подгорини, са површином 83.871 km2, 8.032.926 ст. (2001.) и густином насељености 95,8 ст./km2. Главни град: Беч (1,55 мил. ст.); званични језик: немачки; државно уређење: парламентарна република.

Аустрија је планинска држава на 2/3 територије; источни део је у басену Дунава (Бечки басен); на северу је заступљен брдско-брежуљкаст рељеф (део чешког планинског масива). На западу и у средишњем делу Аустрије је алпска клима, која према истоку прелази у умерено-континентална. Најдуже реке: Дунав, Енс, Ипс, Салцахом, Драва. Највећа језера: Алтерско, Траунско, Шлегајс, Милштетско, Боденско (дели са Швајцарском). Нижи делови територије су обрађени, а у планинским деловима вегетација је распоређена по висинским појасевима (мешовите шуме букве, храста, липе, ариша), изнад кога су пашњаци. Шуме покривају 42% територије.

Више од 60% планинског дела државе је ненасељено, а 70% становника живи у Бечкој, Градишћанској и Клагенфуртској котлини. Национална структура: Аустријанци 91%, Словенци, Хрвати, Мађари и др. Верска структура: католици 73%, протестанти и муслимани.

Већи градови (2003.): Грац (226.000 ст.), Линц (183.500 ст.), Салцбург (142.700 ст.), Инсбрук (113.400 ст.), Клагенфурт (90.100 ст.).

Развијена пољопривреда (шећерна репа, житарице, кромпир, говеда, свиње, овце, живина); рудно богатство: гвоздена руда, магнезит, угаљ; хидроенергија.

Развијена индустрија: црна и обојена металургија, машинска, текстилна, хемијска, петрохемемијска, електроиндустија, дрвна, папирна. Развијен саобраћај; 6 међународних аеродрома; главна пристаништа (на Дунаву): Беч, Линц. Туристички центри: Селден, Кицбил, Лех, Санкт Антон.

Новчана јединица: евро; 31.429 $ ДБП/ст. (2003.).

Беч, главни град Аустрије на Дунаву са 1,55 милиона становника (2001.). Основали су га Келти; римска база (1. в.), под влашћу Франака (6. в.), Мађара (10. в.), трговински центар за време крсташа; средиште Светог римског царства (1558-1806.), Аустријског и Хабзбуршког царства (1806-1867.), Аустроугарске (до 1918.). У Другом светском рату бомбардован од стране савезника, а 1945. су га заузеле совјетске трупе. Од 1945. до 1955. год. под окупацијом западних савезника.

Финансијски, привредни, културни (рођени Ф. Шуберт, Ј. Штраус Мл., А. Шенберг, живели В. А. Моцарт, Л. В. Бетовен, Ј. Брамс, Г. Малер, С. Фројд), образовни (универзитет 1365.; Висока техничка школа 1815.) центар. Значајне грађевине: Бечка опера, музеји, галерије (Албертина), старо градско језгро под заштитом UNESCO (са катедралом Св. Стефана и Капуцинерском црком); дворци Хофбург и Шенбрун са вртом под заштитом UNESCO, дворац Белведере (палата принца Еугена Савојског). Развијена машинска, хемијска, електронска, текстилна, прехрамбена индустрија. Највеће пристаниште на Дунаву; међународни аеродром „Швехат”. Центар Међународне агенције за атомску енергију, Организације за развој индустрије.