Босна и Херцеговина








 

Званичан назив: Босна и Херцеговина

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 51.197 km2

Број становника: 3.720.000 ст. (2003.)

Густина насељености: 72,7 ст./km2

Главни град: Сарајево (434.000 ст.; 2002.)

Званични језици: српски, бошњачки и хравстки

Валута: конвертибилна марка

ДБП/ст.: 1.874 $ (2003.)



Босна и Херцеговина, држава Јужне Европе,  налази се у Југоисточној Европи, на додиру динарског простора са јужним ободом Панонског басена. Излази на Јадранско море код Неума. Има површину 51.197 km2, 3.720.000 ст. (2003.) и густину насељености 72,7 ст./km2. Главни град је Сарајево (434.000 ст.; 2002.). Званични језии су српски, бошњачки и хравстки. Државно уређење: парламентарна република.

Равничарски крајеви се јављају само на северу (Босанска Посавина и Семберија). Према југу равнице прелазе у побрђе и планине (Динарске планине правца пружања северозапад-југоисток). У северном и североисточном делу преовладавају узвишења између којих се налазе сразмерно широке долине река, које теку према северу и планинске котлине (Сарајевско-зеничка, Тузланска). У југозападној Босни јављају се крашка поља (Купрешко, Гламочко, Дувањско, Ливањско). У источној Босни налазе се шумовите планине (Јавор, Озрен, Романија, Јахорина, Трескавица), високе заравни (Гласинац) и дубоко усечене долине Дрине, Праче, Криваје и њихових притока. Јужно од црноморско-јадранског развођа босанско-херцеговачки крш се спушта према Јадранском мору. Виши део чине Рудине, а нижи Хумине.

Клима је у северном делу умерено-континентална, у средишњем делу планинска, а у Херцеговини субмедитеранска. Највеће реке су Сава, Уна, Врбас, Босна, Дрина (припадају Црноморском сливу) и Неретва (припада Јадранском сливу), понорница Требишњица. На северу преовладавају листопадне шуме (храст лужњак, бели јасен), на узвишењима северозападног дела храст, цер и сладун, који прелазе у динарске букове шуме. На већим висинама расту смрекове и јелове шуме, а у Херцеговини је вегетација сиромашнија. Шуме покривају 48% површине.

Државно уређење Босне и Херцеговине дефинисано је Дејтонским споразумом (потписан 14. децембра 1995. године, после грађанског рата који је започео 6. марта 1992. године). Босна и Херцеговина се састоји од две конститутивне јединице: Федерације БиХ (51% територије, главни град Сарајево) и Републике Српске (49% територије, главни град Бања Лука)

Рат је променио демографске карактеристике. Страдало је око 250.000 ст. Етнички је хетерогена држава (2000.): Бошњаци (некада Муслимани) 48%, Срби 37%, Хрвати 14% и остали. По вероисповести: муслимани 40%, православци 31%, католици 15% и остали.

Пољопривреда– житарице, кромпир, поврће, воћарство, винова лоза, сточарство, шумарство. Рудно богатство: мрки угаљ, лигнит, гвожђе, боксит, камена со, барит.

Индустрија: машиноградња, индустрија метала, хемијска, дрвна, текстилна, кожарска, прехрамбена, дуванска и електротехничка. Туризам слабо развијен. Два међународна аеродрома: Сарајево и Бања Лука.

Већи градови (2002.): Бања Лука (179.000 ст.), Тузла (112.000 ст.), Зеница (105.000 ст.), Бихаћ (85.000 ст.), Горажде (86.000 ст.), Мостар (72.000 ст.), Брчко (41.000 ст.), Бијељина (35.000 ст.)

Новчана јединица: конвертибилна марка; 1.874 $ ДБП/ст. (2003.).

Сарајево, главни град државе, налази се у долини Миљацке. У њему се преплићу утицаји исламских и западних културних утицаја: пијаца Башчаршија,  многобројне џамије: Бегова џамија (1525-1531.), Алипашина џамија (1560-1561.), Царева џамија (1450.),  православна црква (16. в.), градска већница (1892-1896.), Народни музеј, Музеј града Сарајева,. У околини града налази се бања Илиџа и крашко врело Босне, као и међународни аеродром.

Бања Лука, главни град Републике Српске, налази се у северном делу земље у долини реке Врбас. Поред реке се налази се тврђава Каштел (1595-1603.), а у граду је и Народни музеј Републике Српске.


        

Босна и Херцеговина

 

LIJEPA BOSNA I HERCEGOVINA

 





Make your own mind maps with Mindomo. Албанија  Андора  Аустрија  Белгија  Белорусија  Босна и Херцеговина  Бугарска  Ватикан  Велика Британија  Грчка  Данска  Естонија  Ирска  Исланд  Италија  Кипар  Летонија  Литванија  Лихтенштајн  Луксембург  Мађарска  Македонија  Малта  Молдавија  Монако  Немачка  Норвешка  Пољска  Португалија  Румунија  Русија  Сан Марино  Словачка  Словенија  Србија  Украјина  Финска  Француска  Холандија  Хрватска  Црна Гора  Чешка  Швајцарска  Шведска  Шпанија