Бугарска


 




 

Званичан назив: Република Бугарска

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 110.971 km2

Број становника: 7.928.901 ст. (2001.)

Густина насељености: 71,5 ст./km2

Главни град: Софија (1,1 мил. ст.; 2002.)

Званични језик: бугарски

Валута: бугарски лев

ДБП/ст.: 2.551 $ (2003.)


Бугарска (Република Бугарска), држава Јужне Европе, на Балканском полуострву. Има површину 110.971 km2, 7.928.901 ст. (2001.) и густину насељености 71,5 ст./km2. Главни град је Софија (1,1 мил. ст.; 2002.). Званични језик је бугарски. Државно уређење: парламентарна република.

У јужном делу Бугарске налази се венац Родопских планина са масивима Рила и Пирин, у средишњем делу је Тракијска низија, према северу прелази у Стару планину и Дунавску плочу. Унутрашњост Бугарске има умерено-континенталну климу, јужни и источни део субмедитаранску, а виши предели – планинску. Најдуже реке: Искар, Јантра, Марица, Струма и Места. На северу Бугарске природна вегетација је степа, а планинске области су под мешовитом шумом (храст, буква, јела, смрека и бор).

Најгушће насељене области су Софијска котлина и Тракијска низија, а најређе насељени су Родопи. Национална структура: Бугари 80%, Турци, Македонци, Роми и др. После 1989. године из Бугарске је отишло око 200.000 Турака. У Родопима живи 200.000 исламизираних Бугара (Помаци). Верска структура: православци 85%, сунитски муслимани и др.

Већи градови су (2002.): Пловдив (340.000 ст.), Варна (313.000 ст.), Бургас (193.000 ст.), Русе (161.000 ст.) и Стара Загора (144.000 ст.).

Пољопривреда: житарице, индустријско биље, поврће и воће, руже (ружино уље у долини Тунџе); слабије развијено сточарство (говеда, овце и свиње). Рудно богатство: лигнит, мрки угаљ, гвоздена руда, бакар.

Индустрија: црна и обојена металургија, цементна, прехрамбена, хемијска, петрохемијска, дуванска, текстилна. Главна луке су Бургас и Варна; пристаниште Русе (на Дунаву); 3 аеродрома. Туристички центри: Велико Трново, Софија и Рилски манастир.

Новчана јединица: бугарски лев; 2.551 $ ДБП/ст. (2003.).

Софија, главни град Бугарске (1,1 мил. ст.; 2002.) налази се у широкој котлини испод планине Витоше. Основан као трачко насеље у 8 в. пре н.е.; развијао се под Римљанима; опустошили га Хуни у 5. в. и обновили Словени  у 6. в. (словенско насеље Средец према античком локалитету Сердица). Год. 809. постао је бугарски град (виз. град 1018-1185.; тур. град 1382-1878.). Године 1879. постао је главни град Бугарске. То је главни саобраћајни и културни центар и место са развијеном индустријом (металургија, машиноградња, хемијска, текстилна, кожна).

Међу образовни институцијама је Универзитет у Софији (1888.), најстарији у Бугарској. Међу културно-историјски споменицима су: црква Св. Софије (6. в.), црква Александра Невског (1904-1914.) са музејом икона, црква Св. Ђорђа (4. в.), џамија (1474.), Бојанска црква (11-13 в.) са фрескама (под заштитом UNESCO) и др. Поред града је међународни аеродром „Враждебна”.


Bulgaria introduction



Албанија  Андора  Аустрија  Белгија  Белорусија  Босна и Херцеговина  Бугарска  Ватикан  Велика Британија  Грчка  Данска  Естонија  Ирска  Исланд  Италија  Кипар  Летонија  Литванија  Лихтенштајн  Луксембург  Мађарска  Македонија  Малта  Молдавија  Монако  Немачка  Норвешка  Пољска  Португалија  Румунија  Русија  Сан Марино  Словачка  Словенија  Србија  Украјина  Финска  Француска  Холандија  Хрватска  Црна Гора  Чешка  Швајцарска  Шведска  Шпанија