Чешка





 

Званичан назив: Република Чешка

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 76.866 km2

Број становника: 10.230.060 ст. (2001.)

Густина насељености: 133,1 ст./km2

Главни град: Праг (1,16 мил. ст., 2001.)

Званични језик: чешки

Валута: чешка круна

ДБП/ст.: 8.794$ (2003.)



Чешка (Република Чешка), држава у Средњој Европи. Има површину 76.866 km2, 10.230.060 ст. (2001.) и густину насељености 133,1 ст./km2. Главни град је Праг (1,16 мил. ст., 2001.). Званични језик је чешки. Државно уређење: парламентарна република.

У средишњем делу државе налази се благо заталасана Чешка котлина са широким речним долинама. Између Чешке котлине и Моравске котлине на истоку, налази се Чешко-моравска висија. Чешку котлину окружују громадне планине: Судети, Рудне планине, Чешка гора. На западу Чешке налази се висораван Бохемија; на југу је низија која представља најсеверније делове Панонског басена. Клима Чешке је умерено-континентална. Најдуже реке су: Влтава, Одра и Морава. Шуме прекривају 33% територије. У низијама доминирају мешовите шуме (буква, храст и црни граб), а на вишим теренима заступљене су шуме смреке, јеле и букве.

Чешка има национално хомогено ст.: 94% Чеси и 6% осталих (Пољаци, Немци, Мађари, Роми и др.). По вероисповести 39% ст. су католици, 4% протестанти и више од 50% неопредељених.

Већи градови (2001.): Брно (373.000 ст.), Острава (315.000 ст.), Плзен (164.000 ст.), Оломоуц (102.000 ст.) и Либерец (98.000 ст.).

Привреда: пољопривреда: пшеница, шећерна репа, хмељ, кромпир, раж, кукуруз, јечам, говеда, живина, свиње. Рудно богатство и енергетика: угаљ, лигнит, каолин, глина, уран и графит.

Јака индустрија: црна и обојена металургија, машинска, аутомобилска, прехрамбена (пиваре), текстилна, стакларска, керамичка. Развијен саобраћај; 5 аеродрома. Градски туристички центар: Праг; бањски центри: Карлове Вари, Маријанске Лазње.

Новчана јединица: чешка круна; 8.794$ ДБП/ст. (2003.).

Праг, главни град Чешке, културни, привредни и саобраћајни центар државе (1,16 мил. ст., 2001.) у центру Чешког басена на реци Влтави. Средњовековна градска језгра Храдчани и Мала страна на левој и Старе место на десној обали Влтаве се стапајају крајем 18. в у јединствен град (под заштитом UNESCO). Седиште првог универзитета у Средњој Европи – Карлов универзитет (1348.). Културно-историјски споменици: Храдчани са краљевском палатом, готском катедралом Св. Вита (14 в.), базиликом Св. Ђорђа (10 в.), дворцем Белведер (1534-1563.). На Малој страни, на левој обали Влтаве су барокне палате и цркве Св. Никола (18 в.); 13 мостова преко Влтаве (најпознатији Карлов мост из 14 в), синагога (1270.), позоришта, музеји, галерије. У граду су живели и стварали Б. Сметана, А. Дворжак, Ј. Хашек, Р. М. Рилке и Ф. Кафка. Индустрија машина, стакла, папира, прехрамбених производа (међународни сајмови). Међународни аеродром.


Czech Republic



Албанија  Андора  Аустрија  Белгија  Белорусија  Босна и Херцеговина  Бугарска  Ватикан  Велика Британија  Грчка  Данска  Естонија  Ирска  Исланд  Италија  Кипар  Летонија  Литванија  Лихтенштајн  Луксембург  Мађарска  Македонија  Малта  Молдавија  Монако  Немачка  Норвешка  Пољска  Португалија  Румунија  Русија  Сан Марино  Словачка  Словенија  Србија  Украјина  Финска  Француска  Холандија  Хрватска  Црна Гора  Чешка  Швајцарска  Шведска  Шпанија