Холандија






 

Званичан назив: Краљевина Холандија

Државно уређење: парламентарна монархија

Површина: 41.528 km2

Број становника: 16.105.285 ст. (2002.)

Густина насељености: 387,8 ст./km2

Главни град: Амстердам (731.000 ст.), а седиште владе Хаг (442.000 ст.)

Званични језик: холандски

Валута: евро

ДБП/ст.: 31.500 $ ДБП/ст. (2003.)



Холандија (Краљевина Холандија), држава у Западној Европи, поред југоисточне обале Северног мора. Има површину 41.528 km2, 16.105.285 ст. (2002.) и густину насељености 387,8 ст./km2. Главни град је Амстердам (731.000 ст.), а седиште владе Хаг (442.000 ст.). Званични језик је холандски. Државно уређење: парламентарна монархија.

Већи део државе је низијски, на југоистоку је побрђе (огранци Ардена). Обала је ниска, песковита са појасом дина према Фризијским острвима. Око 1/5 територије налази се испод нивоа мора (полдери). Клима је приатлантска. Најдуже реке су: Рајна, Мајна и Шелда (пловни путеви према унутрашњости Западне Европе). Изграђени насипи, формирани полдери, вештачка језера и бројни канали. Некадашња листопадна шума (храст, буква, бреза) је искрчена, обрађена или под травом.

Највећа концентрација становништва је у региону Ранстад Холанда (Хаг, Утрехт, Амстердам, Ротердам), где на 20% површине живи 44% ст. Источни делови Холандије су слабо насељени. Становништво је национално хомогено: 96% Холанђани; 4% остали (Фризијци, Индонежани, Суринамци, Турци и др. По вероис­повести: 31% католици, протестанти, муслимани и др.

Већи градови су (2001. год.): Ротердам (593.000  ст.), Утрехт (234.000 ст.), Ајндховен (202.000 ст.), Тилбург (193.000 ст.), Гронинген (173.000 ст.), Апелдорн, Нејмеген, Енскеде, Харлем, Арнем,. Планска насеља изграђена на полдерима су: Лелистад и Емелорд.

Интензивна земљорадња: житарице, кукуруз, шећерна репа, уљана репица, поврће, цвеће (1. у свету). Развијено сточарство: млечно и месно говедарство; рибарство (Северно море, Атлантски океан). Рудно богатство: нафта, природни гас, камена со.

Развијена индустрија: црна и обојена металургија, бродоградња (Ротердам, Амстердам, Вилсинген), електротехничка индустрија, електронска, петрохемемијска, брушење дијаманата (Амстердам). Главне луке су: Ротердам (највећа теретна лука у свету) и Амстердам; пристаништа на рукавцима и каналима; 9 међунар. аеродрома (највећи Амстердам, Ротердам, Мастрихт и Гронинген).

Новчана јединица: евро; 31.500 $ ДБП/ст. (2003.).

Амстердам, главни град Холандије (престоница Хаг), на реци Амстел, има 731.000 ст. (2001.). Изграђен је на мочварној обали у 13. в. као рибарско насеље Године 1300. добија статус градског насеља; 1369. прикључен је Ханзи (Савез европских трговачких градова). У 14-16. в. Амстердам се развија у центар холандске трговачке и поморске моћи. Обухвата 90 острва у старом градском језгру која су повезана мостовима. У 18. в. је доживео стагнацију, а 1875. год. после повезивања каналом са Северним морем (касније повезан и са Рајном) поново је оживео. У Другом светском рату Немци су га окупирали. После Другог светског рата постао је једна од највећих европских лука, финансијски и трговачки центар Холандије. Центар града је трг Дам, који обухвата краљевску палату (17. в.), реформаторску Нову цркву (15 в.) и трговачку улицу Калверстрат. У граду се налази јеврејска четврт са Рембрантовом кућом, Државни музеј, Градски музеј, Гогов музеј Ван Гога, Тропски музеј, универзитет (1632.) и др. Развијена индустрија: брусионица дијаманата, аутомобилска, хемијска, прехрамбена, бродоградилиште и др.


Holland - The Conversation



Албанија  Андора  Аустрија  Белгија  Белорусија  Босна и Херцеговина  Бугарска  Ватикан  Велика Британија  Грчка  Данска  Естонија  Ирска  Исланд  Италија  Кипар  Летонија  Литванија  Лихтенштајн  Луксембург  Мађарска  Македонија  Малта  Молдавија  Монако  Немачка  Норвешка  Пољска  Португалија  Румунија  Русија  Сан Марино  Словачка  Словенија  Србија  Украјина  Финска  Француска  Холандија  Хрватска  Црна Гора  Чешка  Швајцарска  Шведска  Шпанија