Хрватска








 

Званичан назив: Република Хрватска

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 56.594 km2

Број становника: 4.428.000 ст. (2002.)

Густина насељености: 78,2 ст./km2

Главни град: Загреб (692.000 ст.; 2001.)

Званични језик: хрватски

Валута: хрватска куна

ДБП/ст.: 6.377 $ (2003.)



Хрватска (Република Хрватска), се налази у Јужној Европи, у западном делу Балканског полуострва; њен северни део прелази у Средњу Европу, а јна југу и западу излази на Јадранско море. Има површину 56.594 km2, 4.428.000 ст. (2002.) и густину насељености 78,2 ст./km2. Главни град је Загреб (692.000 ст.; 2001.). Званични језик је хрватски. Државно уређење: парламентарна република.

Хрватска се дели на три регије: низијска (Источна Славонија, Срем, Барања на истоку, Посавина и Подравина на  западу), планинска (Динарске планине: Велики Рисњак, Велебит, Динара) и приморска (јадранска обала и 700 острва: Крк, Црес, Брач, Хвар, Паг, Корчула, Дуги оток, Мљет, Раб, Лошињ, Пашман, Шолта, Угљан). Клима је умерено-континентална у низијском делу Хрватске, умерено планинска у планинској регији, средоземна у приморју. Реке припадају црноморском сливу (Дунав, Драва, Вука, Сава, леве притоке Саве: Сутла, Крапина, Лоња, Босут, а десне притоке: Купа, Корана (на којој се налази 16 Плитвичких језера, Глина, Уна) и јадранском сливу (Неретва, Цетина, Крка, Зрмања). У низијској Хрватској природна вегетација јесу листопадне шуме, у планинском делу букове и мешовите шуме, а у приморском делу деградирана зимзелена вегетација. Шуме покривају 37% територије.  

Етничка структура измењена је током последње деценије 20. в. у току и након рата. Повећан је удео Хрвата, а смањен удео Срба. Хрвати данас чине 90% ст., Срби 5%, Бошњаци, Италијани, Мађари, Словенци, Чеси и др. Верска структура: католици 88%, православци 5%, муслимани 1,3%, протестанти и унијати.

Већи градови су (2001.): Сплит (175.000 ст.), Ријека (144.000 ст.), Осијек (90.000 ст.), Задар (70.000 ст.) Славонски Брод (59.000 ст.), Пула (59.000 ст.), Карловац (49.000 ст.), Сесвете, Вараждин, Шибеник, Сисак, Велика Горица, Винковци, Дубровник.

Пољопривреда: житарице, индустријско биље, поврће, дуван, развијено сточарство (свиње, овце и говеда); рибарство, шумарство. Мало је рудних богатства и фосилних извора енергије.

Индустрија: машинска, металска, бродоградилишта, дрвна, прехрамбена, хемијска, електротехничка, индустрија грађевинског материјала, индустрија коже и обуће, гумарска, стакларска, графичка и др. Туризам је значајна привредна грана.(јадранска обала, Плитвичка језера, бање и лечилишта). Хрватска има седам међународних аеродрома: Загреб (Плесо), Ријека, Пула, Сплит, Дубровник, Задар, Осијек.

Новчана јединица: хрватска куна; 6.377 $ ДБП/ст. (2003.).

Загреб, главни град Хрватске, настао је 1094. године, као седиште бискупије (Каптол са готичком катедралом 13-15. в.), а на суседном узвишењу Горњи град са црквом Св. Марка, одбрамбеним кулама и некадашњим градским вратима (Каменита врата), а у подножју је новији Доњи град са палатама из 17-19. в. , музеји: Археолошки, Историјски, Етнографски, Музеј хрватске историје; галерије: Штросмајерова галерија старих мајстора, атеље Ивана Мештровића, галерија наивне уметности, Музеј Мимара. Недалеко од града је међународни аеродром „Плесо“. Индустрија: машинска, металска, текстилна, прехрамбена, хемијска, електротехничка, графичка, индустрија грађевинског материјала и др.


Croatia-Mediterranean as it once was..by Tourist board



Албанија  Андора  Аустрија  Белгија  Белорусија  Босна и Херцеговина  Бугарска  Ватикан  Велика Британија  Грчка  Данска  Естонија  Ирска  Исланд  Италија  Кипар  Летонија  Литванија  Лихтенштајн  Луксембург  Мађарска  Македонија  Малта  Молдавија  Монако  Немачка  Норвешка  Пољска  Португалија  Румунија  Русија  Сан Марино  Словачка  Словенија  Србија  Украјина  Финска  Француска  Холандија  Хрватска  Црна Гора  Чешка  Швајцарска  Шведска  Шпанија