Италија





 

Званичан назив: Република Италија

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 301.336 km2

Број становника: 57.110.144 ст. (2001.)

Густина насељености: 189,5 ст./km2

Главни град: Рим (2.460.000 ст., агломерација 3,73 мил. ст., 2001.)

Званични језик: италијански

Валута: евро

ДБП/ст.: 25.745 $ (2003.)



Италија (Република Италија), држава у Јужној Европи, највећим делом на Апенинском полуострву, између Јадранског мора на истоку и Лигурског и Тиренског мора на западу. Припадају јој острва Сицилија, Сардинија и неколико мањих. На територији Италије налазе се две независне државе – енклаве: Ватикан и Сан Марино. Има површину 301.336 km2, 57.110.144 ст. (2001.) и густину насељености 189,5 ст./km2. Главни град је Рим (2.460.000 ст., агломерација 3,73 мил. ст., 2001.). Званични језик је италијански. Државно уређење: парламентарна република.

На северу Италије је планински венац Алпа, који на југу прелази у Падску низину. Полуоострвским делом Италије пружају се Апенини. Јадранска обала је ниска, а Тиренска стрма. На југу државе је зона активних вулкана (Везув, Етна и Стромболи). У највећем делу Италије клима је медитеранска, у Падској низини субмедитеранска, у Алпима – планинска. Веће реке су: По, Ада, Ољо, Тибар, Пјаве, Адиђе, Таљаменто, Тицино, Тибар и Волтурно. Алпске реке имају хидроенергетски потенцијал. Глацијална језера су: Гарда, Комо, Мађоре и Исео. У Лацију постоје језера у калдерама: Трасимено, Болсена и Брачано.

У северној Италији и вишим деловима Апенина доминира листопадна шума, у вишим деловима Алпа четинарска, на планинске голети; у приморским медитеранска вегетација. Најгушће насељене области су долина Поа, Фурланска низија, Тоскана, околина Рима и Напуља, обалски појас између Равене и Пескаре, а најређе насељени су Алпи, Апенини, унутрашњост Сицилије, Сардиније и Апенинских планина .

Национални састав: Италијани (94%), Аустријанци, Словенци, Французи и др. По вероисповести: 82% католици, протестанти и др.

Већи градови (2001.): Милано (1.183.000 ст.), Напуљ (993.000 ст.), Торино (857.000 ст.), Палермо (653.000 ст.), Ђенова (604.000 ст.) Болоња (370.000 ст.), Фиренца (352.000 ст.).

Припада групи седам привредно најразвијенијих држава света. Биљна производња: пшеница, кукуруз, винова лоза и маслине. Сточарство: млечно и месно говедарство и овчарство; рибарство (јегуље у делти Поа, обалске воде око Сардиније и Сицилије).

Индустрија (троугао Милано–Торино–Ђенова): црна и обојена металургија, аутомобилска, електронска, електротехничка индустрија, петрохемијска, хемијска, прехрамбена, коже, обуће, бродоградња; хидроелектране, термоелектране, геотермална енергија (Ладерељ, Монте Амијате – Тоскана). Главне луке: Ђенова, Трст, Таранто, Венеција и Ливорно; 34 аеродрома (Рим, Милано, Напуљ и Катанија). Новчана јединица: евро; 25.745 $ ДБП/ст. (2003.).

Рим, главни град Италије на реци Тибар (2.460.000 ст. агломерација 3,73 мил. ст., 2001.). Културни, привредни, управни, научни и културни центар Италије. Према легенди Рим је утемељен 753. године за време првог краља Ромула по коме је и назван (од те се године рачуна римска историја како је забележио Тит Ливије). Први трагови града сежу до 8 в. пре н.е. археолошки налази на брежуљку Палатину. У почетку се рим разбијао под утицајем цивилизације Сабињана, Етрураца и Грка. У првим вековима н.е. поступно се ширило хришћанство које је потискивало вишебожачке обреде и религију.

Афирмацијом хришћанства међу владајућим слојевима и на царском двору Рим је постао моћно упороште хришћанаске цркве, а по томе верским и морално средиште светског поретка утеловљеног у рим. царству. Године 410. покорили су га Готи и Хуни, у 6. и 7. в. (за време папе Гргура Великог) обновљен је после ви векова пропадања. У 8. веку за време Пипина Малог постао је седиште хришћанске цркве и универзалне монархије – Ватикан. Главни град Италије постао је 1871. године.

Вечни град са мноштвом културних споменика из свих перида: У ст. делу Ватикан, средиште католичке цркве и једно од најзначајнијих ходочасничких одредишта, средиште античког града је Формум Романум са храмовима Сатурна (497 пре. н.е), Касота и Полукса (484. пре н.е.), тријумфалне капије царева Титуса (81. год) и Септимија Севера (203.), рим. амфитеатар Колосеум (1 в.) за 50.000 гледалаца, Анђеоска тврђава (2 в.), маузолеј цара Хадријана, Каракалове терме (3 в.), Пантеон (2 в.), ранохришћанске катакомбе. Многобр. цркве: језуитска (1568.), базилика Св. Јована у Латерану (седиште папе), Санта Марија Мађоре (мозаици, 5. в.), палата Фарнезе (16 в.). Омиљен Шпански трг са степеништем и фонтаном Ди Треви (1762. в.), многобројни музеји: Римски национални музеј, галерија Боргезе, Национална галерија античке уметности, Национална галерија савремене уметности, Капитолински музеј, Национални музеј, Вила Ђулија (етрурска уметност), универзитет (1303.). Стари део града је под заштитом UNESCO. Хемијска, тектилна, дрвна, прехрамбена, филмска индустрија. Саобраћајни центар; међународни аеродром „Фијумићино” и „Леонардо да Винчи”. Туризам.


Italia Much More



Албанија  Андора  Аустрија  Белгија  Белорусија  Босна и Херцеговина  Бугарска  Ватикан  Велика Британија  Грчка  Данска  Естонија  Ирска  Исланд  Италија  Кипар  Летонија  Литванија  Лихтенштајн  Луксембург  Мађарска  Македонија  Малта  Молдавија  Монако  Немачка  Норвешка  Пољска  Португалија  Румунија  Русија  Сан Марино  Словачка  Словенија  Србија  Украјина  Финска  Француска  Холандија  Хрватска  Црна Гора  Чешка  Швајцарска  Шведска  Шпанија