Летонија












 

Званичан назив: Република Летонија

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 64.589 km2

Број становника: 2.377.383 ст. (2000.)

Густина насељености: 36,8 ст./km2

Главни град: Рига (747.000 ст.; 2002.)

Званични језик: летонски

Валута: летонски лат

ДБП/ст.: 4.765 $ (2003.)




Летонија (Република Летонија), држава Источне Европе, на источној обали Балтичког мора. Има површину 64.589 km2, 2.377.383 ст. (2000.) и густину насељености 36,8 ст./km2. Главни град је Рига (747.000 ст.; 2002.). Званични језик: летонски. Државно уређење: парламентарна република.

У рељефу доминира низија са моренама (западни део Источноевропске низије); на истоку су шумовита узвишења Балтичке висоравни (Гајзинкалнс); између Западне Двине и Лијелупе је пространа низија која се спушта према Ришком заливу. Клима је приатлантска на западу државе и континентална у унутрашњости. Најдужа река је Западна Двина; око 3.000 глацијалних језера. Природну вегетацију чине мешовите шуме обичног бора, смреке и брезе, а поред Ришког залива – шуме обичног бора. Тресетишта заузимају 6% територије, а шумовитост је 44%.

Национални састав становништва: 54% Летонци, 33% Руси, Белоруси, Украјинци, Пољаци, Литванци. Верска структура ст.: 17% протестанти, католици и православци. Око 2/3 ст. живи у градовима, од тога 1/3 у Риги.

Већи градови су (2002.): Даугавпилс (113 000 ст.), Лијепаја (88 000 ст.), Јелгава (66 000 ст.) и Јурмала (55 000 ст.).

Биљна производња – кромпир, житарице, шећерна репа, лан, развијено сточарство, шумарство; тресет.

Индустрија (Рига): електротехничка индустрија, машинска, прехрамбена, дрвна и индустрија папира.; Главне луке су: Рига, Вентспилс (нафтни терминал за извоз руске нафте) и Лијепаја; два међународна аеродрома – Рига и Лијепаја.

Новчана јединица: летонски латс; 4.765 $ ДБП/ст. (2003.).

Рига, главни град и лука Летоније (747.000 ст., 2002.),  на ушћу Западне Двине у Ришки залив (Балтичко море). Изграђена 1201. на месту старог ливонског насеља и тврђаве немачких крсташа. Године 1561. Рига постаје слободни град. Од 1581. под влашћу је Пољске, 1621. Шведске и 1710. Русије. Крајем 18. в. развија индустрију трговину и занатство, а крајем 19. в. постаје једна од највећих лука на Балтичком мору. Упркос разарању у Другом светском рату сачуван је део старог градског језгра са уским улицама и многобројним грађавинама из 12-19. в. (под зашитом UNESCO): катедрала (13-18 в.), готска црква Св. Петра (15 в.), замак немачког витешког реда (1336.). На језеру Југли налази се Етнографски музеј на отвореном. Од 1991. главни град, привредни, културни и образовни (универзитет; 1919) центар Републике Летоније. Развијена бродоградња, електротехничка индустрија, машинска, хемијска, дрвна, текстилна, прехрамбена индустрија.


Latvia



Албанија  Андора  Аустрија  Белгија  Белорусија  Босна и Херцеговина  Бугарска  Ватикан  Велика Британија  Грчка  Данска  Естонија  Ирска  Исланд  Италија  Кипар  Летонија  Литванија  Лихтенштајн  Луксембург  Мађарска  Македонија  Малта  Молдавија  Монако  Немачка  Норвешка  Пољска  Португалија  Румунија  Русија  Сан Марино  Словачка  Словенија  Србија  Украјина  Финска  Француска  Холандија  Хрватска  Црна Гора  Чешка  Швајцарска  Шведска  Шпанија