Македонија


 






 

Званичан назив: Бивша Југословенска Република Македонија

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 25.713 km2

Број становника: 2.056.000 ст. (2002.)

Густина насељености: 80 ст./km2

Главни град: Скопље (470.000 ст.; 2001.)

Званични језици: македонски, албански

Валута: македонски денар

ДБП/ст.: 2.269 $ (2003.)



Македонија (Бивша Југословенска Република Македонија), држава Јужне Европе. Има површину 25.713 km2, 2.056.000 ст. (2002.) и густину насељености 80 ст./km2. Главни град је Скопље (400.000 ст.; 2001.). Званични језици су македонски и албански. Државно уређење: парламентарна република.

Македонија се налази у горњем и средњем Повардарју, између западних Родопских планина (Осоговске планине, Кожуф, Ниџе) и северног дела Шарско-пиндских планина (Шар-планина, Кораб, Јабланица). У долини Вардара налазе се котлине (Скопска, Велеска, Ђевђелијска, Тиквеш); постоје и котлине испуњене јуезерским седиментима (Струмичка, Кумановска, Овче Поље), као ипланинске котлине (Полог, Дебарска, Охридска, Преспанска и Пелагонија). Клима се одликује испреплетаношћу континенталних и средоземних утицаја. Највећа река, Вардар, припада егејском сливу (десне притоке: Треска и Црна река, а леве: Пчиња и Брегалница) а јадранском сливу припада Струма и Црни Дрим. Највећа језера су Охридско, Преспанско и Дојранско. У нижим пределима природну вегетацију чине листопадне шуме цера и белог граба (искрчене или деградиране због паше у грмље), а на вишим букове и мешовите буково-јелове шуме. У Ђевђелијској котлини јавља се зимзелено средоземно растиње. Шуме и грмље покривају 39% територије.

Македонци чине 64% ст., следе Албанци 25%, Турци, Роми, Срби, Власи и др. Верска структура: православци 65%, сунитски муслимани 25% и др.

Већи градови су (2001.): Куманово (104.000 ст.), Битољ (87.000 ст.), Прилеп (74.000 ст.), Тетово (71.000 ст.) и др.

 Пољопривреда: житарице, индустријско биље (дуван, сунцокрет, шећерна репа, памук, мак), поврће и воће, винова лоза; сточарство (овце, говеда, и живина). Рудно богатство: лигнит, олово, цинк, бакар.

Индустрија: црна и обојена металургија, метална, машиноградња, електротехничка, хемијска, петрохемијска, текстилна, прехрамбена, дуванска, индустрија грађевинског материјала, дрвна индустрија и др. Могућности за развој туризма постоје на језерима и изворима термоминералне воде. Македонија има два међународна аеродрома: Скопље и Охрид.

Скопље, главни град, налази се на обалама Вардара и већи део је подигнут после катастрофалног земљотреса 1963. године. Многобројне су грађевине из османлијског периода: Даут пашин хамам (1489-1497.), Куршумли-хан (1550., Археолошки музеј), тврђава Скопско кале (Музеј савремене уметности), Иса-бегова џамија (1476.), Мустафа-пашина џамија (1492.), православна црква Св. Спаса (1689.). У околини града налазе се бројни православни манастири, као и међународни аеродром.


Macedonia - Cradle of culture, Land of nature


Македонија

Македонија - храна

Македонија- 4 снимка





Албанија  Андора  Аустрија  Белгија  Белорусија  Босна и Херцеговина  Бугарска  Ватикан  Велика Британија  Грчка  Данска  Естонија  Ирска  Исланд  Италија  Кипар  Летонија  Литванија  Лихтенштајн  Луксембург  Мађарска  Македонија  Малта  Молдавија  Монако  Немачка  Норвешка  Пољска  Португалија  Румунија  Русија  Сан Марино  Словачка  Словенија  Србија  Украјина  Финска  Француска  Холандија  Хрватска  Црна Гора  Чешка  Швајцарска  Шведска  Шпанија