Молдавија


 





 

Званичан назив: Република Молдавија

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 33.843 km2

Број становника: 4.200.000 ст. (2005.)

Густина насељености: 124,1 ст./km2

Главни град: Кишињев (592.900ст. 2007.)

Званични језик: молдавски

Валута: молдавски леј

ДБП/ст.: 460 $ (2003.)



Молдавија (Република Молдавија), држава у Источној Европи, у северозападном залеђу Црног мора и југозападном делу Источноевропске низије, између реке Дњестра (граница са Украјином) и Прута (граница са Румунијом); површина 33.843 km2; 4.200.000 ст. (2005.); густина насељености 124,1 ст./km2; главни град: Кишињев (592.900ст. 2007.); званични језик: молдавски; државно уређење: парламентарна република.

Средишњи део Молдавије обухвата Средњомолдавско побрђе (лесне наслаге), јужни део је низија, а на североистоку Придњестарска висораван. Клима је умерено-континентална. Најдуже реке су Дњестар и Прут. На северу се налазе листопадне шуме (храст, буква, црни граб, липа, јова), у средишњем делу шумостепа која према југу и уз Дњепар прелази у степу. Шуме покривају 11% територије.

У прошлости је Молдавију одликовао висок природни прираштај и досељавање из других делова СССР-а. Од 1990-их година број становника опада.

Већину ст. чине Молдавци (48%), Украјинци, Руси (источно од Дњестра), Гагаузи на југу, Бугари и др. Верска структура: углавном православци.

Већи градови (2003.): Тираспољ (185.000 ст.), Балци (146.000 ст.) и Тигина (125.000 ст.).

Скромна пољопривреда: житарице, поврће, крмно биље, воће, винова лоза, говедарство, живинарство. Рудно богатство: гипс, нафта, природни гас (на Ј), ХЕ „Дубасари” на Дњепру, ХЕ „Костешти” на Пруту, термоелектране.

Индустрија: прехрамбена, машинска, хемијска, електротехничка индустрија, индустрија грађевинског материјала, метална, текстилна. Речни саобраћај на Дњестру; пристаништа: Бендер и Рибница; међународни аеродром.

Новчана јединица: молдавски леј; 460 $ ДБП/ст. (2003.).

Кишињев, главни град Молдавије (592.900ст. 2007.) на притоци Дњепра. Основан у 15 в.; Турци освоји у 16 в., уступљен Русији 1812.; Румунији 1918,  Совјетском Савезу 1940. и постао престоница Молдавске Совјетске Републике. Главни град Молдавије од 1991. и културно-образовни центар државе. Старо градско језгро уништено у Другом светском рату: православна црква, сада музеј (1830-1836.), Мазаракијевска црква (1752.), Етнографски музеј, Уметничка галерија, Пушкинов музеј, универзитет (1945.), академија науке. Текстилна, прехрамбена, металопрерађивачка индустрија.


Moldova



Албанија  Андора  Аустрија  Белгија  Белорусија  Босна и Херцеговина  Бугарска  Ватикан  Велика Британија  Грчка  Данска  Естонија  Ирска  Исланд  Италија  Кипар  Летонија  Литванија  Лихтенштајн  Луксембург  Мађарска  Македонија  Малта  Молдавија  Монако  Немачка  Норвешка  Пољска  Португалија  Румунија  Русија  Сан Марино  Словачка  Словенија  Србија  Украјина  Финска  Француска  Холандија  Хрватска  Црна Гора  Чешка  Швајцарска  Шведска  Шпанија