Немачка






 

Званичан назив: Савезна Република Немачка

Државно уређење: савезна парламентарна република

Површина: 357.027 km2

Број становника: 82.500.000 ст. (2005.)

Густина насељености: 231,1 ст./km2

Главни град: Берлин (3,39 мил. ст.; 2003.)

Званични језик: немачки

Валута: евро

ДБП/ст.: 29.118 $ (2003.)



Немачка (Савезна Република Немачка), држава у Средњој Европи, између Алпа на југу, Северног и Балтичког мора на северу. Има површину 357.027 km2, 82.500.000 ст. (2005.) и густину насељености 231,1 ст./km2. Главни град је Берлин (3,39 мил. ст.). Званични језик: немачки. Државно уређење: савезна парламентарна република.

Немачка обухвата Севернонемачку низију на  северу (део Немачко-пољске низије), Средњонемачко средогорје између Рајнске висоравни на западу, Чешког масива на истоку, Швапске и Франачке Јуре на југу. На крај­њем југу Немачке налази се део Северних Алпа изнад брежуљкастог предгорја Швапско-баварске висоравни. У северозападном делу клима је приатлантска, а у унтрашњости умерено-континентална. Веће реке у сливу Северног мора су: Рајна, Мозел, Некар, Мајна, Лаба, Емс и Везер; у сливу Балтичког мора: Одра и притока Ниса; у сливу Црног мора: Дунав. Лех, Изар, Ин, Алтил и Наб. Бројна језера: Боденско (дели са Аустријом и Швајцарском), Кимско, Штарнбершко, Мирицко, Шверинско и др. Већи део Немачке је у појасу листопадних шума (храст, буква), на песку и низијама су вештачки засади обичног бора, на већим висинама шуме смреке и јеле, у Алпима букове, мешовите и четинарске шуме (смрека, ариш). Шуме покривају 30,6% територије.

Немачка је густо насељена држава, посебно у градским агломерацијама у Руру, Франкфурту, горњем Порајњу, околини Штутгарта, Берлина, Хамбурга и Минхена. Национални састав: 91,1% Немци, Лужички Срби (Горња и Доња Лужица), Данци, Фризијци и странци из Турске, Италије, Грчке, Пољске и др. Верска структура: 37% протестанти (на северу), 35% католици (на југу) и др.

Већи градови (2003.): Хамбург (1,73 мил. ст.), Минхен (1,23 мил. ст.), Келн (969.000 ст.), Франкфурт на Мајни (644.000 ст.), Есен (585.000 ст.), Бремен (543.000 ст.), Дортмунд, Штутгарт, Дизелдорф, Дуизбург, Хановер, Лајпциг, Нирнберг и Дрезден.

Припада групи седам привредно најразвијенијих држава света.

Биљна производња: раж, пшеница, јечам, кукуруз, кромпир, шећер­на репа и винова лоза. Развијено сточарство (месни производи међу првима у свету), развијено речно и морско рибарство. Рудно богатство: камени угаљ (Рур, Сар, Сигерланд, Ахен) – база ране индустријализације, мрки угаљ (1. у свету), нафта и природни гас, гвоздена руда, камена со, уран, поташа, олово; термоелектране, хидроелектране.

Разноврсна индустрија (Рур, Сар, Берлин, Дрезден, Хале, Штутгарт, Минхен, Хамбург, Франкфурт): црна и обојена металургија, хемијска, текстилна, машинска, оптичка, бродоградња, аутомобилска, електротехничка индустрија, дрвна, електронска.

Највеће луке су: Хамбург, Вилхелмсхафен, Бремерхафен, Росток, Либек, Бремен. Каналска пловидба: Мителандски канал, Мајна-Дунав, Килски, Дортмунд-Емз. Речна пристаништа су: Дуизбург, Манхајм, Лудвигсхафен, Карлсруе, Келн; развијен друмски, ваздушни и железнички саобраћај; 35 аеродрома (највећи у Франкфурту, Минхену, Дизелдорфу и Хамбургу). Новчана јединица: евро; 29.118 $ ДБП/ст. (2003.).

Берлин, главни град Немачке, на реци Шпре, са 3,39 мил ст. (2003.). Основан је у 13. в.; члан Ханзе (Савез европских трговачких градова), резиденција Хоенцолерна, главни град Бранденбурга, Пруске (1701.), Немачког царства (1871-1918.), Вајмарске републике (1919-1932.) и Трећег рајха (1933-1945.). У Другом светском рату је разорен, а 1948. је подељен на источни и западни део. Када су 1949. успостављене независне владе у Источној и Западној Немачкој, Источни Берлин постао је главни град Источне Немачке, а Западни Берлин, иако је био окружен Источном Немачком, постаје део Западне Немачке (Берлински зид; 1961-1989.). Главни град Немачке постао је, поново, 2000. године. Бројне културне установе: египатски, пергамски, технички музеј, галерије, Бранденбуршка капија, позориште, опера, дворци; образовни, индустријски (електроиндустија, хемијска, прехрамбена) и саобраћајни центар Немачке.


Willkommen in Deutschland - Land der Ideen



Албанија  Андора  Аустрија  Белгија  Белорусија  Босна и Херцеговина  Бугарска  Ватикан  Велика Британија  Грчка  Данска  Естонија  Ирска  Исланд  Италија  Кипар  Летонија  Литванија  Лихтенштајн  Луксембург  Мађарска  Македонија  Малта  Молдавија  Монако  Немачка  Норвешка  Пољска  Португалија  Румунија  Русија  Сан Марино  Словачка  Словенија  Србија  Украјина  Финска  Француска  Холандија  Хрватска  Црна Гора  Чешка  Швајцарска  Шведска  Шпанија