Норвешка

Званичан назив: Краљевина Норвешка

Државно уређење: парламентарна монархија

Површина: 323.758 km2

Број становника: 4.600.000 ст. (2005.)

Густина насељености: 14,2 ст./km2

Главни град: Осло (509.000 ст., 2002.)

Званични језик: норвешки

Валута: норвешка круна

ДБП/ст.: 48.337 $ (2003)

Норвешка (Краљевина Норвешка), држава у Северној Европи, на западу Скандинавског полуострва. Обухвата и острва у Северном леденом мору и острво Јан Мајен у Норвешком мору. Има површину 323.758 km2, 4.600.000 ст. (2005.) и густину насељености 14,2 ст./km2. Главни град је Осло (509.000 ст., 2002.). Званични језик је норвешки. Државно уређење: парламентарна монархија.

Обала Норвешке је разуђена (фјордови). Изнад обале се издижу Скандинавске планине, делом под ледницима. Приатлантска клима ублажена због топле Северноатлантске струје, на северу субарктичка, а у унутрашњости планинска са оштрим зимама. Реке богате водом и хидроенергетским потенцијалом: Глама и Лаген. Бројна глацијална језера: Мјоса и Росватн. На југу су листопадне шуме (храст лужњак и буква), изнад којих су смрека и бор; на северу је тундра. Шуме покривају 27% територије.

По националном саставу 94% су Норвежани. Верска структура: 85% евангелисти, протестанти и католици. На ширем подручју Осла живи 30% становништва државе.

Већи градови (2002.): Берген (209.000 ст.), Трондхеим (Тронјем) (143.000 ст.), Ставангер (167.000 ст.), Кристијансанд (63.000 ст.), Фредрикстад (95.000 ст.) и Тромсо (51.000 ст.).

Пољопривреда – јечам, зоб, пшеница, раж, кромпир, уљана репица, млечно и месно говедарство, овчарство, узгој крзнаша (поларна лисица, америчка куна), рибарство и китолов (бакалар, харинге на Лофотима). Рудно богатство и енергетика: нафта и природни гас (Северно и Баренцово море), гвоздена руда (Моа, Ране), бакар (Нарвик), термоелектране, хидроелектране.

Развијена индустрија (Осло, Берген, Тронтхајм): црна и обојена металургија, хемијска (Рјукан, Ода, Нотоден), прехрамбена, рафинерије нафте (Соли, Монгстад, Тонзберг), папира. Убраја се у привредно најразвијеније државе света. Главне луке су: Осло, Тонзберг, Порзгрун, Ставангер, Берген, Трондхеим (Тронјем), Мо, Нарвик (утовар шведске гвоздене руде) и Киркенес (утовар норвешке гвоздене руде). Трајектне везе са Данском и Великом Британијом, 3 међународна аеродрома: Осло, Берген и Ставангер.

Новчана јединица: норвешка круна; 48.337 $ ДБП/ст. (2003).

Осло, главни град и лука Норвешке, на јужној обали истоименог фјорда (509.000 ст., 2002.). Основан 1050. године, страда у пожару 1624.; касније назван Кристијанија по краљу Керистијану II, који га је обновио. Од 1925. поново носи старо име. Културно седиште, универзитет (1811.), институти, музеји (Историјски, Примењене уметности, Савремене уметности, Музеј Едварда Мунка, Норвешки, Викиншки, Бродски), галерије (Национална галерија), градска већница (1931-1950.), базилика (12. в.). Бродоградилиште (најпрометнија лука Норвешке), машинска, текстилна, прехрамбена, графичка индустрија.