Румунија

Званичан назив: Румунија

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 237.500 km2

Број становника: 21.680.974 ст. (2002.)

Густина насељености: 91,2 ст./km2

Главни град: Букурешт (2 мил. ст.; 2001.)

Званични језик: румунски

Валута: румунски леј

ДБП/ст.: 2.635 $ (2003.)

Румунија (Румунија), држава Средње Европе. Има површину 237.500 km2, 21.680.974 ст. (2002.) и густину насељености 91,2 ст./km2. Главни град је Букурешт (2 мил. ст.; 2001.). Званични језик је: румунски. Државно уређење: парламентарна република.

Румунија обухвата средишње и доње Подунавље на контакту Панонске низије, истоку и југу Карпата, Влашке низије и западни део Црноморског приморја. Клима је умерено-континентална. Најдуже реке су: Дунав, Муреш, Сомеш, Тамиш и Олта. Природну вегетацију у Влашкој низији и Добруџи чини степа, на другим местима листопадна шума на нижим висинама и четинарске шуме на вишим (Карпати). Шуме покривају 27% територије.

Румуни чине 89% ст., следе Мађари (6,6%), Роми и др. Верска структура: 96% опредељених (87% православци, католици, евангелисти и гркокатолици).

Већи градови су (2001.): Јаши (349.000 ст.), Констанца (336.000 ст.), Темишвар (228.000 ст.), Клуж Напока (332.000 ст.), Галац (325.000 ст.), Брашов (307.000 ст.), Крајова, Плојешт, Браила, Орадеа и Бакау.

Биљни усеви: житарице (Влашка низија), кукуруз, шећерна репа (Трансилванија, Молдавија), дуван, винова лоза; скромно морско рибарство Рудно богатство (Олтенија, Молдавија): природни гас (Трансилванија, Молдавија), камени угаљ, гвоздена руда, олово, цинк, камена со, термоелектране, хидроелектране и др.

Индустрија: црна и обојена металургија (Хунедоара, Решица, Калараши, Трговиште, Галаци, Калан, Јаши), текстилна, дрвна, прехрамбена, папира, хемијска (Питешт, Плојешт, Онешти, Римнику Вилча, Савинешти, Јаши), машинска (Букурешт, Брашов). Главна морске луке: Констанца и Ађиђеја; главна речна пристаништа: Галаца, Браила и Ђурђу (на Дунаву).

Новчана јединица: румунски леј; 2.635 $ ДБП/ст. (2003.).

Букурешт, главни град Румуније (2 мил ст.; 2001.) у средишњем делу Влашке низије. На територији града било је неолитских насеља. Интензивније се развија са досељавањем влашких владара у 14 в. У 15. в. је изграђена тврђава, а 1659. постаје турско-влашка престоница. Године 1862. Букурешт постаје главни град Румуније, уједињењем Влашке и Молдавије. Више је пута град разорен у земљотресима и поплавама.

После Другог светског рата пао је под комунистичку власт (грађански немири довели су до промена политичког режима у Румунији крајем 1980-их). Букурешт је управно (зграда скупштине – трећа грађевина по површини на свету), привредно и културно седиште државе: универзитет (1864.), библиотеке, музеји, културно-историјски споменици (16-17. в.), бројне цркве (Куртеа Веке 1546-1558., Ставрополеос 1724-1730., Патријаршијска 1654-1658.). Индустрија: металургија, аутомобилска, текстилна, хемијска, петрохемијска, фармацеутска.