Румунија






 

Званичан назив: Румунија

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 237.500 km2

Број становника: 21.680.974 ст. (2002.)

Густина насељености: 91,2 ст./km2

Главни град: Букурешт (2 мил. ст.; 2001.)

Званични језик: румунски

Валута: румунски леј

ДБП/ст.: 2.635 $ (2003.)



Румунија (Румунија), држава Средње Европе. Има површину 237.500 km2, 21.680.974 ст. (2002.) и густину насељености 91,2 ст./km2. Главни град је Букурешт (2 мил. ст.; 2001.). Званични језик је: румунски. Државно уређење: парламентарна република.

Румунија обухвата средишње и доње Подунавље на контакту Панонске низије, истоку и југу Карпата, Влашке низије и западни део Црноморског приморја. Клима је умерено-континентална. Најдуже реке су: Дунав, Муреш, Сомеш, Тамиш и Олта. Природну вегетацију у Влашкој низији и Добруџи чини степа, на другим местима листопадна шума на нижим висинама и четинарске шуме на вишим (Карпати). Шуме покривају 27% територије.

Румуни чине 89% ст., следе Мађари (6,6%), Роми и др. Верска структура: 96% опредељених (87% православци, католици, евангелисти и гркокатолици).

Већи градови су (2001.): Јаши (349.000 ст.), Констанца (336.000 ст.), Темишвар (228.000 ст.), Клуж Напока (332.000 ст.), Галац (325.000 ст.), Брашов (307.000 ст.), Крајова, Плојешт, Браила, Орадеа и Бакау.

Биљни усеви: житарице (Влашка низија), кукуруз, шећерна репа (Трансилванија, Молдавија), дуван, винова лоза; скромно морско рибарство Рудно богатство (Олтенија, Молдавија): природни гас (Трансилванија, Молдавија), камени угаљ, гвоздена руда, олово, цинк, камена со, термоелектране, хидроелектране и др.

Индустрија: црна и обојена металургија (Хунедоара, Решица, Калараши, Трговиште, Галаци, Калан, Јаши), текстилна, дрвна, прехрамбена, папира, хемијска (Питешт, Плојешт, Онешти, Римнику Вилча, Савинешти, Јаши), машинска (Букурешт, Брашов). Главна морске луке: Констанца и Ађиђеја; главна речна пристаништа: Галаца, Браила и Ђурђу (на Дунаву).

Новчана јединица: румунски леј; 2.635 $ ДБП/ст. (2003.).

Букурешт, главни град Румуније (2 мил ст.; 2001.) у средишњем делу Влашке низије. На територији града било је неолитских насеља. Интензивније се развија са досељавањем влашких владара у 14 в. У 15. в. је изграђена тврђава, а 1659. постаје турско-влашка престоница. Године 1862. Букурешт постаје главни град Румуније, уједињењем Влашке и Молдавије. Више је пута град разорен у земљотресима и поплавама.

После Другог светског рата пао је под комунистичку власт (грађански немири довели су до промена политичког режима у Румунији крајем 1980-их). Букурешт је управно (зграда скупштине – трећа грађевина по површини на свету), привредно и културно седиште државе: универзитет (1864.), библиотеке, музеји, културно-историјски споменици (16-17. в.), бројне цркве (Куртеа Веке 1546-1558., Ставрополеос 1724-1730., Патријаршијска 1654-1658.). Индустрија: металургија, аутомобилска, текстилна, хемијска, петрохемијска, фармацеутска.


Romania Simply Surprising



Албанија  Андора  Аустрија  Белгија  Белорусија  Босна и Херцеговина  Бугарска  Ватикан  Велика Британија  Грчка  Данска  Естонија  Ирска  Исланд  Италија  Кипар  Летонија  Литванија  Лихтенштајн  Луксембург  Мађарска  Македонија  Малта  Молдавија  Монако  Немачка  Норвешка  Пољска  Португалија  Румунија  Русија  Сан Марино  Словачка  Словенија  Србија  Украјина  Финска  Француска  Холандија  Хрватска  Црна Гора  Чешка  Швајцарска  Шведска  Шпанија