Шпанија









 

Званичан назив: Краљевина Шпанија

Државно уређење: парламентарна монархија

Површина: 505.988 km2

Број становника: 40.847.371 ст. (2001.)

Густина насељености: 80,7 ст./km2

Главни град: Мадрид (5,03 мил. ст. 2003.)

Званични језик: шпански

Валута: евро

ДБП/ст.: 15.929 $ (2002.)



Шпанија (Краљевина Шпанија), држава у Јужној Европи, на Пиринејском полуострву. Има површину 505.988 km2, 40.847.371 ст. (2001.) и густину насељености 80,7 ст./km2. Припадају јој Балеарска острва у Средоземном мору, Канарска острва у Атлантском океану и ексклаве Сеута и Мељиља на обали Северне Африке. Главни град је Мадрид (5,03 мил. ст. 2003.). Званични језик: шпански. Државно уређење: парламентарна монархија.

У средишњем делу је висораван Мезета са Кастиљским планинама. Према југу, Мезета прелази у Сијера Морену и плодну Андалузијску низију. На истоку Андалузије су Бетијски Кордиљери. На североистоку Мезете су Иберијске планине са Арагонском котлином и Каталонским брдима. На северу су млађе веначне планине Пиренеји, које се на западу настављају у Кантабријске планине Поред Средоземног мора клима је медитеранска, на Мезети умерено-континентална, на северу и северозападу приатлантска, а на Пиренејима планинска. Веће реке су: Тахо, Ебро, Дуро, Гвадијана и Гвадалкивир. У северозападном делу расту листопадне шуме (лужњак, буква, бреза, кестен), у вишим пределима шуме бора и јеле, на средоземној обали макија и гариг, степа у Ла Манчи, средњи ток Ебра). Шуме покривају 31,9% територије.

Национални састав ст.: 66% Кастиљци, 17% Каталонци, 8% Галијци, 2% Баскијци, Роми и др. По вероисповести су католици (67%).

Већи градови су (2003.): Барселона (1,58 мил. ст.), Валенсија (781 000 ст.), Севиља (710 000 ст.), Сарагоса (626 000 ст.), Малага (547 000 ст.), Мурсија (391 000 ст.), Билбао (354 000 ст.).

Развијена пољопривреда – житарице, кукуруз, пиринач, воће (агруми), шећерна репа, дуван, памук, маслине (маслино­во уље – 1. у свету), сточарство, рибарство (обала Атлантског океана, међународне воде око Њуфаундленда, Гренланда и Западне Африке). Рудно богатство: камени угаљ, лигнит, уран, гвоздена руда, сребро, цинк, олово, жива (1. у свету).

Индустрија: црна и обојена металургија, машинска, аутомобилска, бродоградња, електронска, хемијска, рафинерије нафте (региони Барселона, Баскија, Астурија, Валенсија, Мадрид) Главне луке су: Алхесирас ла Линеа, Билбао, Хихон, Севиља, Валенсија. Туризам: Маљорка, Ибиза, Коста Брава, Љорет де Мар, ст. градови и др. (1. у свету по броју страних тури­ста).

Новчана јединица: евро; 15.929 $ ДБП/ст. (2002.).

Мадрид, главни град Шпаније и седиште истоимене покрајине (5,03 мил. ст. 2003.). Смештен је на северозападном делу висоравни Нове Кастиље, на 580-699 m н.в. (највиши главни град у Европи). Формиран је око маорског замка Алаказара из 10 в. у 11. в. постаје део Кастиље, а 1561. главни град Шпаније. Политичко, управно, финансијско и културно седиште државе са универзитетом (1507.), културно-историјским споменицима (главни трг 17 в.; Краљевска палата 1738-1764; музеји Прадо и археолошки), парковима и др. Развијена аутомобилска, индустрија мотора за авионе, тектилна и графичка индустрија. Североисточно од града је међународни аеродром Барахас.


Visit Spain - ESPAÑA - Espagne - Spagna


YouTube видео





Албанија  Андора  Аустрија  Белгија  Белорусија  Босна и Херцеговина  Бугарска  Ватикан  Велика Британија  Грчка  Данска  Естонија  Ирска  Исланд  Италија  Кипар  Летонија  Литванија  Лихтенштајн  Луксембург  Мађарска  Македонија  Малта  Молдавија  Монако  Немачка  Норвешка  Пољска  Португалија  Румунија  Русија  Сан Марино  Словачка  Словенија  Србија  Украјина  Финска  Француска  Холандија  Хрватска  Црна Гора  Чешка  Швајцарска  Шведска  Шпанија