Швајцарска

Званичан назив: Швајцарска Конфедерација

Државно уређење: парламентарна савезна република

Површина: 41.285 km2

Број становника: 7.204.055 ст. (2000.)

Густина насељености: 174,5 ст./km2

Главни град: Берн (123.000 ст.; агломерација 320.000 ст.; 2002. год.)

Званични језици: немачки, француски, италијански и реторомански

Валута: швајцарски франак

ДБП/ст.: 43.637 $ (2003.)

Швајцарска (Швајцарска Конфедерација), држава у Средњој Европи, у средишњем делу Алпа и северно од њих. Има површину 41.285 km2, 7.204.055 ст. (2000.) и густину насељености 174,5 ст./km2. Главни град је Берн (123.000 ст.; агломерација 320.000 ст.; 2002. год.). Званични језици су: немачки, француски, италијански и реторомански. Државно уређење: парламентарна савезна република.

Већи јужни део Швајцарске обухвата планински венац Алпа састављен од више планинских венаца. Севрено од Алпа је Швајцарска висораван, а на северозападу кречњачка висораван Јура. Клима: умерено-континентална у нижим деловима и планинска у вишим областима. Листопадна и четинарска шума изражена по висинским спратовима, а на планинама су пашњаци, голети и ледници. Шуме покривају 30% површине, а 32% чини вегетација високих планина. Веће реке: Рајна, Рона, Ин и Аре. Глацијална језера: Женевско (дели са Француском), Боденско (дели са Немачком и Аустријом), Циришко и Нојшателско. Вештачка језера: Лак де Пи, Лак де ла Гријер и др. У Алпима има ледника (најдужи је Алеч, 24 km, 118 km2).

Пораст броја становника последњих деценија је убрзан због снажног досељавања стране радне снаге (20,5% – највиши удео странаца у Европи). Највећа концентрација становништва између планине Јуре и Женевског и Боденског језера (30% ст.).

Национални састав: Швајцарци 79,5% и др (Италијани, Срби, Шпанци, Португалци, Турци и др.). Верска структура: католици 41%, протестанти и др.

Већи градови су (2002. год.): Цирих (967.000 ст.), Женева (470.000 ст.), Базел (402.000 ст.), Лозана (116.000 ст.), Винтертур (90.000 ст.), Санкт Гален и Луцерн.

Развијена пољопривреда: житарице, кромпир, шећерна репа, дуван, сточарство (Мителанд, долина Роне), шумарство.

Индустрија: машинска, електронска, електротехничка индустрија, хемијска, фармацеутска, прецизна механика (сатови и мерни инструменти – 1. у свету), папира. Швајцарска је најбогатија држава у свету. Развијено банкарство и туризам (Лугано, Локарно, Давос, Санкт Мориц, Зилс, Венген и Гштад). Главно речно пристаниште: Базел на Рајни; 10 аеродрома: Цирих, Женева, Базел и др.; највиша пруга у Европи на Јунгфраујоху (3.454 m).

Новчана јединица: швајцарски франак; 43.637 $ ДБП/ст. (2003.).

Берн, главни град Швајцарске, на меандру реке Аре са 123.000 ст., агломерација 320.000 ст. (2002.). Основан је 1191.; слободан царски град 1191.; део Швајцарске конфедерације 1353.; поприште сукоба католика и реформиста у 16. в. Од 1848. главни град Швајцарске и кантона. Седиште међународних организација (пошта, железница), универзитет (1834.), библиотеке, музеји (Бернски историјски музеј, Уметнички и Швајцарски алпски музеј), катедрала Св. Винсента (15-19 в.), градска већница (1406-1417.), кула са сатом (16 в.), старо градско језгро под заштитом UNESCO. Развијена индустрија: машинска, текстилна, хемијска (прецизни апарати, сатови).