Швајцарска






Званичан назив: Швајцарска Конфедерација

Државно уређење: парламентарна савезна република

Површина: 41.285 km2

Број становника: 7.204.055 ст. (2000.)

Густина насељености: 174,5 ст./km2

Главни град: Берн (123.000 ст.; агломерација 320.000 ст.; 2002. год.)

Званични језици: немачки, француски, италијански и реторомански

Валута: швајцарски франак

ДБП/ст.: 43.637 $ (2003.)



Швајцарска (Швајцарска Конфедерација), држава у Средњој Европи, у средишњем делу Алпа и северно од њих. Има површину 41.285 km2, 7.204.055 ст. (2000.) и густину насељености 174,5 ст./km2. Главни град је Берн (123.000 ст.; агломерација 320.000 ст.; 2002. год.). Званични језици су: немачки, француски, италијански и реторомански. Државно уређење: парламентарна савезна република.

Већи јужни део Швајцарске обухвата планински венац Алпа састављен од више планинских венаца. Севрено од Алпа је Швајцарска висораван, а на северозападу кречњачка висораван Јура. Клима: умерено-континентална у нижим деловима и планинска у вишим областима. Листопадна и четинарска шума изражена по висинским спратовима, а на планинама су пашњаци, голети и ледници. Шуме покривају 30% површине, а 32% чини вегетација високих планина. Веће реке: Рајна, Рона, Ин и Аре. Глацијална језера: Женевско (дели са Француском), Боденско (дели са Немачком и Аустријом), Циришко и Нојшателско. Вештачка језера: Лак де Пи, Лак де ла Гријер и др. У Алпима има ледника (најдужи је Алеч, 24 km, 118 km2).

Пораст броја становника последњих деценија је убрзан због снажног досељавања стране радне снаге (20,5% – највиши удео странаца у Европи). Највећа концентрација становништва између планине Јуре и Женевског и Боденског језера (30% ст.).

Национални састав: Швајцарци 79,5% и др (Италијани, Срби, Шпанци, Португалци, Турци и др.). Верска структура: католици 41%, протестанти и др.

Већи градови су (2002. год.): Цирих (967.000 ст.), Женева (470.000 ст.), Базел (402.000 ст.), Лозана (116.000 ст.), Винтертур (90.000 ст.), Санкт Гален и Луцерн.

Развијена пољопривреда: житарице, кромпир, шећерна репа, дуван, сточарство (Мителанд, долина Роне), шумарство.

Индустрија: машинска, електронска, електротехничка индустрија, хемијска, фармацеутска, прецизна механика (сатови и мерни инструменти – 1. у свету), папира. Швајцарска је најбогатија држава у свету. Развијено банкарство и туризам (Лугано, Локарно, Давос, Санкт Мориц, Зилс, Венген и Гштад). Главно речно пристаниште: Базел на Рајни; 10 аеродрома: Цирих, Женева, Базел и др.; највиша пруга у Европи на Јунгфраујоху (3.454 m).

Новчана јединица: швајцарски франак; 43.637 $ ДБП/ст. (2003.).

Берн, главни град Швајцарске, на меандру реке Аре са 123.000 ст., агломерација 320.000 ст. (2002.). Основан је 1191.; слободан царски град 1191.; део Швајцарске конфедерације 1353.; поприште сукоба католика и реформиста у 16. в. Од 1848. главни град Швајцарске и кантона. Седиште међународних организација (пошта, железница), универзитет (1834.), библиотеке, музеји (Бернски историјски музеј, Уметнички и Швајцарски алпски музеј), катедрала Св. Винсента (15-19 в.), градска већница (1406-1417.), кула са сатом (16 в.), старо градско језгро под заштитом UNESCO. Развијена индустрија: машинска, текстилна, хемијска (прецизни апарати, сатови).


Switzerland



Албанија  Андора  Аустрија  Белгија  Белорусија  Босна и Херцеговина  Бугарска  Ватикан  Велика Британија  Грчка  Данска  Естонија  Ирска  Исланд  Италија  Кипар  Летонија  Литванија  Лихтенштајн  Луксембург  Мађарска  Македонија  Малта  Молдавија  Монако  Немачка  Норвешка  Пољска  Португалија  Румунија  Русија  Сан Марино  Словачка  Словенија  Србија  Украјина  Финска  Француска  Холандија  Хрватска  Црна Гора  Чешка  Швајцарска  Шведска  Шпанија