Обликовање рељефа дејством спољашњих сила

ОБЛИКОВАЊЕ РЕЉЕФА ДЕЈСТВОМ СПОЉАШЊИХ СИЛА

О ОВОЈ ТЕМИ ОБАВЕЗНО ПОГЛЕДАЈТЕ САЈТ  https://sites.google.com/site/spoljasnjesile/


1. ДЕНУДАЦИЈА- разарање Земљине површине под утицајем спољашњих (егзогених) сила и процеса

а) ЕРОЗИЈА- механичко разарање стена деловањем воде, ветра, леда...

б) ДЕРАЗИЈА- механичко разарање стена деловањем гравитације (спирање, клижење – солифлукција)

в) КОРОЗИЈА- хемијско разарање растворљивих стена

 

2. РЕЧНИ (ФЛУВИЈАЛАНИ) РЕЉЕФ

-речно корито:

а) горњи ток – корито има попречни пресек латичног слова  V

- водопади и брзаци

б) средњи ток – МЕАНДАР- речни завој

- МРТВАЈА- одсечени део меандра

в) доњи ток - АДА- речно акумулативно острво

- ДЕЛТА- разгранато речно ушће

-речна тераса

- заравњене површине на долинским странама; имају велики привредни значај

- алувијална раван (полој)

- везане су за широке долине смањеног пада и за низије

- акумулација + бочна ерозија


Типови делте

 

 

3. ОБАЛНИ (МАРИНСКИ И ЈЕЗЕРСКИ) РЕЉЕФ

- АБРАЗИЈА- разарање обале деловањем таласа

- КЛИФ- настаје абразијом стрмих обала

- акумулациони облици:

- ПЕШЧАНИ СПРУД- издужени насип од нанесеног материјала

- ЛАГУНА- настаје затварањем дела плитког мора пешчаним спрудовима

- ЛИМАН- морски залив настао спајањем једног краја пешчаног спруда с обалом

- ТОМБОЛО- пешчани спруд који спаја (полу)острво с обалом

- ОБАЛНЕ ДИНЕ

- ЕСТУАР- левкасто речно ушће

- РИЈАС- потопљено речно ушће

- ФЈОРД- заливи настали потапањем ледничких долина (валова)

- АТОЛ- прстенасти корални гребен који затвара релативно плитку лагуну

 

Обалски рељеф


Фјорд

 

4. ЕОЛСКИ РЕЉЕФ

- рад ветра (еолска ерозија):

а) ДЕФЛАЦИЈА- ветар преноси честице песка и прашине

- настају ДИНЕ (БАРХАН – правилна дина)

б) КОРАЗИЈА- честице ношене ветром ударају о стену и разарају је

- настаје ПУСТИЊСКА ГЉИВА или ГУР

- раширеност пустиња на Земљи условљена је:

а) географским положајем (пустиње С. Африке, ЈЗ Азије, Ј. Африке и Аустралије)

б) рељефном изолованошћу ( Мохаве, Патагонија, Калахари)

ц) континенталношћу ( Кизил-Кум, Кара-Кум, Гоби, Такла Макан)

д) током хладних морских струја уз обалу ( Атакама, Намиб, Баја де Калифорнија)

- пешчана пустиња- ЕРГ (Африка), КУМ (Азија)

- камена пустиња- ХАМАДА (Сахара)

- шљунковита пустиња- СЕРИР (Либијска пустиња)

- глиновита пустиња- ТАКИР

- ВАДИ (Сахара), КРИК (Аустралија)- сува речна корита, доказ влажнијег раздобља у прошлости

Пустиња

 

5. ЛЕДНИЧКИ (ГЛАЦИЈАЛНИ) РЕЉЕФ

- лед се формира изнад снежне границе (на висини изнад које падне више снега него што се може да се отопи);

нпр. Гренланд= 0 m, Алпи= 3.000 m, Килимаџаро- 5.000 m

- ледене масе:

а) ЛЕДНИЦИ (ГЛЕЧЕРИ)

б) ЛЕДЕНИ ПОКРИВАЧИ (Антарктика, Гренланд)

- ЕГЗАРАЦИЈА- разаралачки рад ледника

- рељефни облици:

- ЦИРК- амфитеатрално удубљење на планинским странама изнад снежне границе у којем је нагомилана снежно-ледена маса

- ЛЕДНИЧКЕ ДОЛИНЕ- ледом преобликоване речне долине

- попречни пресек у облику слова латиничног слова U

- ФЈОРД- заливи настали потапањем ледничких долина

- ФЈЕЛД- ледничка висораван

- МОРЕНА- нагомилани материјал којег је носио ледник

- ПЕРМАФРОСТ- стално смрзнуто тло


Ледник

 

6. КРАШКИ РЕЉЕФ

- специфичан рељеф на растворљивим стенама (кречњак, доломит, со и гипс)

- кршки рељефни облици:

а) површински

КАМЕНИЦЕ- удубљења широка око 30 cm, дубоке до 15 cm

БОГАЗИ

ШКРАПЕ- уски, махом паралелни жљебови и бразде на голим кречњачким површинама

ВРТАЧЕ- затворена левкаста удубљења у кречњаку широка од неколико до 200-300 m, широке 20-50 m а дубоке 5-10  m

УВАЛЕ- веће, затворене, издужене дубље депресије у крашком рељефу

КРАШКА ПОЉА- највећа удубљења у красу

- важна за живот људи и окупљање насеља

- Цетињско, Његушко, Попово, Никшићко поље...

б) подземни

ЈАМЕ- вертикални канали

ПЕЋИНЕ- хоризонтални канали

пећински накит- СТАЛАКТИТИ И СТАЛАГМИТИ

- мало површинских токова, али обиље воде у подземљу

- ПОНОРНИЦА- река која након површинског тока понире у подземље