Увод- о географији

ГЕОГРАФИЈА

ГЕОГРАФИЈА- наука која проучава раширеност и међусобни однос природних појава и резултата друштвеног рада материјализованог на Земљиној површини.

 Име:

- грч. Геа- Земља, графеин- писати

- оснивач географије- Ератостен (3. в. пне)

 

Ератостен


- Анаксимандер -израдио прву познату карту

- Кратес - израдио је први глобус

- Птоломеј -утемељио геоцентрични систем

- ИТИНЕРАРИ- путне карте које су израђивали Римљани

- Ал Идризи- највећи арапски картограф

- ПОРТУЛАНИ – поморске карте (средњи век)

- доба великих географских открића - Колумбо, 1492. г.

- 19. в. – развој модерне географије- Александер фон Хумболт и Карл Ритер


Александер фон Хумболт

 

Карл Ритер

 

Дефиниције географије:

(1) Карл Ритер- Географија је наука која проучава узајмно дејство три главна омотача: ваздуха, воде и земље. Њен предмет проучавања је простор на површини Земље. Простор је скелет географије и уједно основ да се мноштво историјских чињеница доведе у системску везу.

(2) Алфред Хетнер- Географија је хоролошка наука-  наука о Земљиној површини, она проучава Земљин простор у његовој различитости и узајамним просторним односима. Она није ни природна, ни друштвена наука већ и једно и друго. Географија не испитује ни развој ни суштину предмета који проучава већ само њихов однос у простору. Предмет географије представља природа појединих индивидуалних простора или места на Земљи.

(3) Пол Видал де ла Блаш- Непосредан предмет проучавања географије је Земљина површина, тј. укупност појава насталих у зони контакта чврстих, течних и ваздушних маса.

(4) Дефиниција из Резолуције Aмеричког географског друштва (1954.)- Географија је наука која проучава размештај предмета на Земљиној површини и њихове међусобне везе које одређују карактер појединих територија.

(5) Питер Хагет- Географија је систем наука са неколико подсистема. Она истражује просторну организацију људског друштва и његове узајамне односе са географском средином.

(6) Дефиниција из Резолуције X конгреса географа  СФРЈ (1977.)- Географија је комплексна наука односно систем природних и друштвених географских научних дисципина које проучавају природне и производно - територијалне комплексе и њихове компоненте, те законитости у систему природа - друштво.

(7) Проф. др Душан Гавриловић- Географија је скуп научних дисциплина које се баве проучавањем природне средине и друштва.


Предмет проучавања географије су простор и појаве на површини планете Земље. Тај простор састоји се од четири омотача.

Чврсти површински омотач Земље назива се литосфера. Чини је стеновита Земљина кора.

Водени омотач назива се хидросфера и обухвата океане, мора, језера, реке и све друге воде.

Гасовити (ваздушни) омотач обавија целу површину планете Земље и њега зовемо атмосфера.

Биосфера је омотач који обухвата целокупан живи свет на планети Земљи. Биосфера се налази у сва три претходна омотача.

Четири омотача Земље заједно чине јединствен омотач називају се географски омотач.


Подела географије:

1. ОПШТА ГЕОГРАФИЈА

А) ПРИРОДНА (ФИЗИЧКА) ГЕОГРАФИЈА:

- математичка географија

- геоморфологија (рељеф)

- климатологија (клима)

- хидрологија (воде на Земљи)

- биогеографија (биљни и животињски свет)

- педологија (тло)...

Б) ДРУШТВЕНА (СОЦИЈАЛНА) ГЕОГРАФИЈА:

- географија становништва, демографија (становништво)

- географија насеља (насеља): рурална географија (село и примарни сектор) и урбана географија (градови)

- економска географија: аграрна географија, индустријска географија, саобраћајна географија, туристичка географија...

- политичка географија

2. РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА