UNISDR терминологија- Смањење ризика од катастрофа

Међународна стратегија за смањење ризика од катастрофа UNISDR 
Терминологија из 2009. године 
СМАЊЕЊЕ РИЗИКА ОД КАТАСТРОФА
Објављено у оквиру Међународне стратегије Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа 
(UNISDR) 
Женева, Швајцарска, мај 2009. 
© Уједињене нације, 2009. 
© Међународна стратегија УН за смањење ризика од катастрофа, 2009. 
Сва права задржана 
Ова публикација се може цитирати или поново штампати, али је неопходно навести извор. 
UNISDR подржава умножавање и превођење публикације. 
Ако дође до умножавања и превођења, један примерак тога мора се послати UNISDR-у. 
Енглеска терминологија, и преводи на арапски, кинески, француски, руски и шпански доступни су на вебсајту UNISDR-a: www.unisdr.org/publications и на PreventionWeb: www.preventionweb.net 


СМАЊЕЊЕ РИЗИКА ОД КАТАСТРОФА
Сврха Терминологије Међународне стратегије Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа (UNISDR) је да се подстакне на заједничко усвајање и употребу појмова из области смањења ризика од катастрофа и да се подрже напори надлежних органа, практичара и јавности на смањењу ових ризика. Претходна верзија под називом „Tерминологија: основни термини везани за смањење ризика од катастрофа“ је објављена у публикацији „Живети са ризиком: глобални преглед иницијатива на плану смањења ризика од катастрофа“ ("Living with risk: a global review of disaster risk reduction initiatives") 2004. године. Наредне године, Хјого оквир за деловање (the Hyogo Framework for Action) за период 2005-2015. затражио је од UNISDR да "ажурира и дистрибуира међународну стандардну терминологију из области смањења ризика од катастрофа, барем на свим званичним језицима Уједињених нација, за потребе развоја програма и институција, операција, истраживачког рада, програма обуке и програма информисања јавности". 
Верзија из 2009. је резултат процеса сталне ревизије UNISDR и консултација са низом стручњака и практичара на разним међународним састанцима, регионалним дискусијама и у националном окружењу. Ови термини су сада дефинисани једном реченицом. Став који садржи коментар уз сваки термин није део дефиниције, већ пружа додатни контекст, опис и образложење. Треба имати у виду да се ови термини нужно не искључују, а у неким случајевима значење се може и преклапати. 
Ова Терминологија је ревидирана како би се унеле речи које су од кључног значаја за савремено разумевање и праксу смањења ризика од катастрофа која је још у повоју, али не садржи речи које имају опште значење из речника. Такође је дат и један број нових појмова који нису у општој употреби, али су од све већег професионалног значаја; ови термини су обележени звездицом (*) и њихова дефиниција се може још развијати. Енглеска верзија Терминологије из 2009. године представља основу за припрему других језичких верзија. Коментари и сугестије за будуће ревизије су добродошли и могу се упутити UNISDR-у (види www.unisdr.org). 

РЕЧНИК ТЕРМИНА

Прихватљиви ризик 
Ниво потенцијалног губитка који неко предузеће или заједница сматра прихватљивим с обзиром на постојеће друштвене, економске, политичке, културне, техничке и услове животне средине. 
Коментар: У техничком смислу, термин прихватљиви ризик се користи да процени и дефинише структуралне и не-структуралне мере неопходне да би се потенцијална штета која се наноси људима, услугама и системима смањила на изабрани толерисани ниво, према правилима или "прихваћеној пракси" који се заснивају на познатим вероватноћама које собом носе опасности и други фактори. 

Прилагођавање 
Прилагођавање у природним или људским системима као реакција на стварне или очекиване климатске подстицаје или њихове утицаје, које прилагођавање ублажава штету или користи позитивне околности. 
Коментар: Ова дефиниција се односи на питања климатских промена и преузета је од секретаријата Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе (UNFCCC). Шири контекст прилагођавања се може применити и на не-климатске факторе као што је ерозија или слегање тла. Прилагођавање може да се одвија самостално, на пример услед промена на тржишту, или као последица наменских политика и планова прилагођавања. Многе мере смањења ризика од катастрофа могу директно да допринесу бољем прилагођавању. 

Биолошка опасност 
Процес или феномен органског порекла или који преносе биолошки вектори, као што је излагање патогеним микро-организмима, токсинима и биоактивним супстанцама који могу проузроковати смрт, повеређивање, болест или друге утицаје на здравље, материјалну штету, губитак извора прихода и услуга, социјалне и економске поремећаје, или нанети штету животној средини. 
Коментар: Примери биолошких опасности су избијање епидемија, заразних болести биљака и животиња, пошаст и ширење заразе путем инсеката или других животиња. 

Правила изградње 
Група подзаконских аката и стандарда који се односе на контролу аспеката пројектовања, градње, материјала, измене и заузимања грађевина које су неопходне за људску безбедност и добробит, укључујући и отпорност на рушење и оштећење. 
Коментар: Правила изградње могу да садрже и техничке и функционалне стандарде. Она би требало да обухвате примере међународног искуства али требало би их прилагодити националним и локалним условимиа. Систематски режим примене је кључни захтев за ефикасно спровођење правила изградње. 

Капацитет 
Комбинација свих јаких страна, атрибута и ресурса које поседује једна заједница, друштво или организација, а које се могу искористити за постизање договорених циљева. 
Коментар: Капацитет може подразумевати инфраструктуру и физичка средства, институције, способности социјалних комуникација, те људско знање, вештине и колективне атрибуте као што су друштвени односи, вођство и руковођење. Капацитет се такође може описати и као способност. Процена капацитета је термин који означава процес у којем се капацитет једне групе процењује у односу на жељене циљеве, и утврђују се празнине које је потребно надоместити у будућности. 

Развој капацитета 
Процес у току којег људи, организације и друштво временом систематски подстичу и развијају своје капацитете ради постизања социјалних и економских циљева, укључујући увећање знања, вештина, система и институција. 
Коментар: Развој капацитета је појам који је шири од појма изградња капацитета и обухвата све аспекте стварања и одржавања повећања капацитета са временом. Он обухвата учење и разне видове обуке, као и стално ангажовање на развоју институција, политичку едукацију, финансијске ресурсе, системе технологија те шире социјално и културно окружење. 

Климатске промене 
(a) Међувладин панел за климатске промене (IPCC) дефинише климатске промене као: "промене у стању климе које се могу утврдити (напр. коришћењем статистичких тестова) на основу промена у средњој вредности и/или варијабилности њених особина, које промене трају у једном дужем периоду, обично деценију или дуже. Климатске промене могу бити проузроковане природним унутрашњим процесима или наметнуте споља, или могу настати услед трајних антропогених промена у саставу атмосфере или начину коришћења земљишта". 
(б) Оквирна конвенција Уједињених нација о промени климе (UNFCCC) дефинише климатске промене као "промену климе која се директно или индиректно може приписати људској активности која мења састав глобалне атмосфере и која се посматра у упоредивим временским периодима независно од природне климатске варијабилности ". 
Коментар: У сврхе смањења ризика од катастрофа, може се користити било која од ових дефиниција, у зависности од контекста. Дефиниција UNFCCC је ужа јер она искључује климатске промене које се могу приписати природним узроцима. Дефиниција IPCC-а се може парафразирати за широку јавност као "Промена климе која траје деценијама или дуже, а која настаје због природних узрока или људских активности." 

Планирање реаговања у случају ванредних ситуација 
Процес управљања који анализира одређене потенцијалне догађаје или ситуације који могу угрозити друштво или животну средину и унапред прави планове како би се омогућило правовремено, ефикасно и одговарајуће реаговање на такве догађаје и ситуације. 
Коментар: Резултат планирања реаговања у случају ванредних ситуација су организоване и координисане активности са јасно дефинисаним институционалним улогама и ресурсима, процесима информисања и оперативним плановима за одређене актере и у зависности од потребе. Ово планирање се заснива на сценаријима могућих ванредних услова или појаве катастрофа и омогућава свим кључним актерима да визуализирају, предвиде и реше проблеме који настану током кризних периода. Планирање реаговања у случају ванредних ситуација је важан део опште припремљености. Планови реаговања у случају ванредних ситуација се морају редовно ажурирати и увежбавати. 

Капацитет за поступање у ванредним ситуацијама 
Способност људи, организација и система да се користећи расположиве вештине и ресурсе суоче са неповољним временским условима, ванредним ситуацијама или катастрофама, и да управљају њима. 
Коментар: Капацитет за поступање захтева непрекидну свест о томе, ресурсе и добро управљање, како у нормално време тако и за време криза или неповољних услова. 
Капацитет за поступање доприноси смањењу ризика од катастрофа. 

Корективно управљање ризицима од катастрофа * 
Руководеће активности које су намењене исправљању или смањењу ризика од већ присутних катастрофа. 
Коментар: Овај појам служи да би се разликовали већ присутни ризици, којима треба управљати и које треба ублажавати, од потенцијалних ризика који би се могли појавити ако не постоји политика смањења ризика. Види такође Управљање потенцијалним ризицима од катастрофа. 

Критични објекти 
Приоритетне материјалне грађевине, технички објекти и системи који су у социјалном, економском или оперативном смислу од кључног значаја за функционисање друштва или заједнице, како у уобичајеним околностима тако и у изузетним околностима неке ванредне ситуације. 
Коментар: Критични објекти су елементи инфраструктуре који подржавају основне услуге у једном друштву. То су на пример: саобраћајни системи, ваздушне и морске луке, системи водоснабдевања и комуникациони системи, болнице и клинике, као и центри за противпожарне, полицијске и услуге јавне администрације. 

Катастрофа 
Озбиљан поремећај функционисања једне заједнице или друштва који подразумева људске жртве, материјалне, економске или еколошке губитке и утицаје на животну средину, који превазилазе могућности угрожене заједнице или друштва да се снађу уз помоћ сопствених ресурса. 
Коментар: Катастрофе се често описују као резултат комбинације: изложености опасности, постојећег стања осетљивости и недовољног капацитета или мера за смањење или поступање са потенцијалним негативним последицама. Последице катастрофа могу бити људске жртве, повређивање, болести и други негативни утицаји на физичко, ментално и друштвено стање људи, као и материјална штета, уништење имовине, губитак услуга, социјални и економски поремећаји и пропадање животне средине. 

Ризик од катастрофа 
Потенцијални губици у смислу људских живота, здравља, извора прихода, имовине и услуга, које би могла претрпети одређена заједница или друштво у одређеном будућем временском периоду. 
Коментар: У дефиницији ризик од катастрофа садржан је и појам катастрофе као крајњег исхода стално присутних услова ризика. Ризик од катастрофа садржи различите типове потенцијалних губитака које је често тешко количински изразити. Ипак, уз познавање могућих опасности и образаца становништва и друштвено-економског развоја, ризици од катастрофа се могу проценити и мапирати, барем у општем смислу. 

Управљање ризицима од катастрофа 
Систематски процес коришћења административних упутстава, организације и оперативних вештина и капацитета у циљу спровођења стратегија, политика и побољшања капацитета за поступање, како би се смањили неповољни утицаји опасности и могућих катастрофа. 
Коментар: Овај термин представља разраду општијег термина „управљање ризицима“ и бави се посебним питањем ризика од катастрофа. Управљање ризицима од катастрофа настоји да избегне, умањи или преусмери неповољне утицаје опасности активностима и мерама превенције, ублажавања и припремљености. 

Смањење ризика од катастрофа 
Концепт и стручно спровођење активности за смањење ризика од катастрофа путем системских напора да се анализирају узрочни фактори катастрофа и да се њима управља, као и смањењем изложености опасностима, умањењем рањивости људи и имовине, промишљеним управљањем земљиштом и околином, и побољшаном спремношћу на поменуте догађаје. 
Коментар: Свеобухватни приступ смањењу ризика од катастрофа изложен је Хјого оквиру за деловање Уједињених нација, усвојеном 2005. године, чији је очекивани исход „знатно смањење губитака у случају катастрофа, како у животима тако и у смислу социјалних, економских и еколошких вредности заједница и држава“. Систем Међународне стратегије за смањење ризика од катастрофа (ISDR) је покретач за сарадњу међу владама, организацијама и актерима из цивилног друштва и пружа подршку и помоћ у имплементацији Оквира. Треба приметити да се повремено користи израз „смањење катастрофа“, међутим израз „смањење ризика од катастрофа“ пружа боље препознавање тренутне природе ризика од катастрофа и тренутне потенцијале за смањење ових ризика. 

План смањења ризика од катастрофа * 
Документ који припрема надлежни орган, сектор, организација или предузеће, у којем су изложени општи и посебни циљеви за смањење ризика од катастрофа, заједно са активностима потребним за постизање тих циљева. 
Коментар: Планови смањења ризика од катастрофа требало би да буду засновани на Хјого Акционом Оквиру и треба их разматрати и координирати у оквиру одговарајућих развојних планова, доделе средстава и програмских активности. Планови на националном нивоу морају прецизно навести сваки ниво административне надлежности и морају се прилагођавати различитим друштвеним и географским околностима. У плану треба да буду наведени временски оквир и извршне надлежности, као и извори финансирања. Када год је то могуће, требало би повезивати ове планове са плановима прилагођавања на климатске промене. 

Систем раног упозоравања 
Сет капацитета неопходних за прикупљање и ширење благовремених и значајних информација за упозоравање појединаца, заједница и организација угрожених неком опасношћу како би се припремили, и адекватно и на време поступили у циљу смањења могуће штете или губитка. 
Коментар: Ова дефиниција обухвата низ фактора неопходних за ефикасно реаговање на упозорења. Систем раног упозоравања који ставља акценат на људе садржи четири елемента: познавање ризика, праћење, анализа и предвиђање опасности, комуникација или дистрибуција упозорења, и коначно локални капацитети за реаговање на примљено упозорење. Користи се и израз „систем упозорења од почетне до завршне фазе“ којим се жели нагласити да системи упозоравања треба да обухвате све кораке, почевши од откривања опасности до реаговања локалне заједнице. 

Услуге екосистема 
Предности које људи и заједнице добијају од екосистема. 
Коментар: Ова дефиниција је преузета из Миленијумске процене екосистема. Користи које пружају екосистеми могу подразумевати и „услуге регулисања“ као што је регулисање поплава, суша, деградације тла и болести, као и „услуге снабдевања“ као што је снабдевање храном и водом, „помоћне услуге“, као што је формирање тла и циклус нутријената и „културне услуге“, као на пример рекреативне, духовне, религиозне и друге не-материјалне могућности. Интегрисано 
управљање земљиштем, водом и животним ресурсима које подстиче на очување и одрживу употребу представља основу за одржавање услуга екосистема, укључујући и услуге које доприносе смањењу ризика од катастрофа. 

Eл-Нињо- феномен јужне осцилације 
Сложена интеракција тропског океана Пацифика и глобалне атмосфере која доводи до повремених епизода промена у океану и временским обрасцима у многим деловима света, неретко са знатним вишемесечним последицама као што су измењена морска станишта, измене у падавинама, поплаве, суше и промене у обрасцима олуја. 
Коментар: Део феномена јужне осцилације Ел-Нињо (ENSO) који се зове Ел-Нињо представља повећање температура океана знатно изнад просека и то дуж обала Еквадора, Перуа и северног Чилеа и у источном екваторијалном Пацифику, док се део под називом Ла Ниња односи на супротне околности, односно пад температура испод просека. Јужна осцилација обухвата све пропратне промене у обрасцима глобалног ваздушног притиска које се везују за промене у временским приликама у различитим деловима света. 

Управљање ванредним ситуацијама 
Организација и управљање ресурсима и одговорностима за све аспекте ванредне ситуације, прецизније, припремљеност, реаговање и први кораци ка опоравку. 
Коментар: Криза или ванредна ситуација је стање опасности које захтева хитан поступак. Ефикасном акцијом у ванредним ситуацијама могуће је избећи ескалацију неког догађаја у катастрофу. Управљање ванредним ситуацијама подразумева планове и институционалне аранжмане који покрећу и воде напоре владе, не-владиних организација, добровољних и приватних агенција на један свеобухватан и координисан начин како би се одговорило на читав спектар потреба у једној ванредној ситуацији. Уместо термина управљање ванредним ситуацијама понекад се користи израз „управљање катастрофама“. 

Службе за ванредне ситуације 
Група специјализованих агенција које имају конкретне надлежности и циљеве да пружају услуге и штите људе и имовину у ванредним ситуацијама. 
Коментар: У службе за ванредне ситуације спадају органи цивилне заштите, полиција, ватрогасци, хитна помоћ, парамедицинске и медицинске службе за ванредне ситуације, Црвени Крст и Удружење Црвеног Полумесеца, као и специјализоване јединице за ванредне ситуације организација за снабдевање електричном енергијом, саобраћајних и телекомуникационих предузећа и других сличних организација. 

Пропадање животне средине 
Смањење капацитета животне средине да задовољи социјалне и еколошке циљеве и потребе. 
Коментар: Пропадање животне средине може да измени учесталост и интензитет природних опасности и да повећа осетљивост заједница. Начини пропадања животне средине под људским утицајима се разликују, примера ради злоупотреба земљишта, ерозија и губитак тла, дезертификација, шумски пожари, губитак биодиверзитета, уништење мангрова, загађење тла, воде и ваздуха, климатске промене, подизање нивоа мора и уништење озонског омотача. 

Процена утицаја на животну средину 
Процес у којем се процењују еколошке последице неког предложеног пројекта или програма, и који представља саставни део процеса планирања и доношења одлука у циљу ограничавања или смањења неповољних утицаја тог пројекта или програма. 
Коментар: Процена утицаја на животну средину је политичко средство које пружа доказе и анализу утицаја одређених активности на животну средину од зачетка до доношења одлука. Користи се веома често у процесима доношења националних програма и одобравања пројеката као и за потребе пројеката међународне развојне помоћи. Процена утицаја на животну средину треба да садржи детаљну процену ризика и да пружи алтернативна решења или опције за решавање уочених проблема. 

Изложеност 
Људи, имовина, системи или други елементи присутни у зонама опасности који су изложени потенцијалним губицима. 
Коментар: Мере изложености могу обухватити одређени број људи или типове имовине у једној области. Они се могу комбиновати са посебном осетљивошћу иизложених елемената било каквој одређеној опасности како би се квантитативно проценили ризици који се везују за ту опасност у области интересовања. 

Распрострањени ризик * 
Широко распрострањени ризик од излагања разуђеног становништва поновљеним или стално присутним опасностима малог или средњег интензитета, често врло локалне природе, које може довести до раслабљујућих и кумулативних катастрофалних последица. 
Коментар: Распрострањени ризик је углавном карактеристичан за сеоске области и градске маргине у којима је заједница изложена и осетљива на поновљене локалне поплаве, клизишта или суше. Распрострањени ризик се често везује за сиромаштво, урбанизацију и пропадање животне средине. Види такође „интензивни ризик“. 

Прогноза 
Одређена изјава или статистичка процена вероватне појаве неког будућег догађаја или стања у некој посебној области. 
Коментар: У метеорологији појам „прогноза“ се односи на неко будуће стање, док се појам „упозорење“ односи на потенцијално опасну ситуацију у будућности. 

Геолошка опасност 
Геолошки процес или појава која може довести до људских жртава, повређивања или других утицаја на здравље, штете по имовину, губитка извора прихода и услуга, друштвених и економских немира или загађења животне средине. 
Коментар: У геолошке опасности спадају унутрашњи процеси у Земљи као што су земљотреси, вулканска активност и емисије, те сродни геофизички процеси као што је померање тла, клизишта, одрон стена, колапс тла и ток отпада и блата. Хидрометеоролошки фактори на битан начин доприносе неким од ових процеса. Цунами је тешко сместити у одређену категорију; премда њега изазивају подводни земљотреси и друге геолошке појаве, то је у суштини океански процес који се манифестује као обалска опасност везана за воду. 

Гасови са ефектом стаклене баште 
Гасовити састојци атмосфере, било природног или антропогеног порекла, који упијају и емитују зрачење топлотних инфра-црвених зрака које емитује земљина површина, сама атмосфера и облаци. 
Коментар: Ово је дефиниција Међу-владиног панела за климатске промене (IPCC). Главни гасови са ефектом стаклене баште (GHG) су водена пара, угљен-диоксид, азотни оксид, метан и озон. 

Опасност 
Опасан феномен, супстанца, људска активност или стање, које може довести до губитка живота, повреде или негативних утицаја на здравље, материјалне штете, губитка посла и служби, социјалних и економских немира, или загађења животне средине. 
Коментар: Опасности од значаја за смањење ризика од катастрофа су дефинисани у фусноти број 3 Хјого Оквира као"... опасности природног порекла и сродне еколошке и технолошке опасности и ризици." Овакве опасности потичу од низа геолошких, метеоролошких, хидролошких, океанских, биолошких и технолошких извора, који понекад комбиновано наступају. У техничком окружењу, опасности су квантитативно описане као вероватна учесталост догађања различитог интензитета у различитим областима, као што је утврђено на основу историјских података или научне анализе. 
Види друге термине везане за опасност у Терминологији: биолошка опасност; геолошка опасност; хидрометеоролошка опасност; природна опасност; друштвено-природна опасност; технолошка опасност. 

Хидрометеоролошка опасност 
Процес или феномен атмосферске, хидролошке или океанографске природе који може изазвати људске жртве, повређивање или друге утицаје на здравље, материјалну штету, губитак извора прихода и услуга, друштвене и економске немире или загађење животне средине. 
Коментар: Хидрометеоролошке опасности су тропски циклони (познатији као тајфуни и урагани), олује, олује са градом, торнадо, мећаве, снежне олује, лавине, налети обалских олуја, поплаве, укључујући и брзе поплаве, суше, топлотне таласе и налете хладног времена. Хидрометеоролошки услови такође могу имати утицаја на друге опасности као што су клизишта, шумски пожари, најезде скакаваца, епидемије као и на саобраћај и ширење токсичних материја и вулканског материјала
 
Интензивни ризик * 
Коментар: Ризик који се повезује са излагањем великих концентрација људи и економских активности интензивним опасностима, које могу довести до потенцијално катастрофалних последица као што је велики број жртава и губитак имовине. 
Коментар: Интензивни ризик је углавном карактеристичан за веће градове или густо насељене области које не само што су изложене интензивним опасностима као што су јаки земљотреси, активни вулкани, велике поплаве, цунами или веће олује, већ их одликује и висок степен осетљивости на те опасности. Види и "распрострањени ризик." 

Планирање коришћења земљишта 
Процес, који започињу јавни органи, утврђивања, евалуације и одлучивања о различитим опцијама коришћења земљишта, као што је разматрање дугорочних економских, друштвених и еколошких циљева за различите заједнице и интересне групе, и накнадна формулација и доношење планова који описују дозвољене или прихватљиве намене. 
Коментар: Планирање коришћења земљишта је важан фактор који доприноси одрживом развоју. Он подразумева проучавање и мапирање; анализу економских, еколошких и података о опасностима; формулисање алтернативних опција за коришћење земљишта; и креирање дугорочних планова за различите географске и административне скале. Планирање коришћења земљишта може допринети ублажавању несрећа и смањењу ризика ограничавањем насељавања и изградње у областима подложним опасностима, укључујући и разматрање сервисних траса за саобраћај, снабдевање електричном енергијом, водоснабдевање, канализацију и друге критичне објекте. 

Ублажавање 
Смањење или ограничење неповољних утицаја опасности и катастрофа. 
Коментар: Неповољни утицаји опасности се често не могу у потпуности спречити, али њихове размере или озбиљност се могу знатно умањити разним стратегијама и активностима. Мере ублажавања обухватају инжењерске технике и грађевине отпорне на опасности, као и усавршене 
еколошке политике и информисање јавности. Треба напоменути да се у контексту политике климатских промена реч „ублажавање“ другачије дефинише, јер је то термин који се користи за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште који су извор климатских промена. 

Национална платформа за смањење ризика од катастрофа 
Национална платформа за смањење ризика од катастрофа: Општи термин за националне механизме за координацију и програмске смернице за смањење ризика од катастрофа који су мултисекторални и интердисциплинарни по природи, који обухватају јавни и приватни сектор и цивилно друштво укључујући све заинтересоване стране у оквиру државе. 
Коментар: Ова дефиниција потиче од фусноте 10 Хјого Оквира. Смањење ризика од катастрофа захтева знање, капацитете и информације од више сектора и организација, укључујући агенције Уједињених нација које би биле по потреби присутне на националном нивоу. Већина сектора су директно или индиректно угрожени катастрофама а многи имају специфичне надлежности које односе превагу над питањима ризика од катастрофа. Националне платформе представљају средство за јачање националне акције за смањење ризика од катастрофа, и представљају национални механизам за Међународну стратегију за смањење ризика од катастрофа. 

Природна катастрофа 
Природни процес или феномен који може довести до људских жртава, повређивања или других утицаја на здравље, штете по имовину, губитка извора прихода и услуга, друштвених и економских немира или загађења животне средине. 
Коментар: Природне опасности су под-скуп свих опасности. Овај термин се користи за описивање реалних опасности као и латентне услове опасности који могу довести до будућих догађаја. Природне опасности су карактеристичне по својој величини или интензитету, брзини јављања, трајању и размерама. Примера ради, земљотреси кратко трају и обично утичу на релативно малу регију, док се суше споро развијају и нестају, и често погађају шире области. У неким случајевима опасности су удружене, као у случају поплаве коју проузрокује ураган или цунами који настане под утицајем земљотреса. 

Припремљеност 
Знање и капацитети које развијају владе, стручне организације за реаговање и опоравак, заједнице и појединци у циљу ефикасног предвиђања, реаговања на и опоравка од утицаја вероватних, непосредних или актуелних опасних догађаја или услова. 
Коментар: Развијање припремљености се одвија у контексту управљања ризицима од катастрофа и има за циљ изградњу капацитета потребних за ефикасно управљање свим врстама ванредних ситуација и прелазак са реаговања на одрживи опоравак (обнову). Припремљеност је заснована на анализи ризика од катастрофа и добрим везама са системима раног упозоравања, а обухвата активности као што су планирање реаговања у случају ванредних ситуација, нагомилавање опреме и стварање залиха, развој планова за координацију, евакуацију и информисање јавности, 
те с тим у вези обуку и практичне вежбе. Све ове активности морају бити подржане од стране формалних институционалних, правних и буџетских капацитета. Сродан термин „спремност“ описује способност за брзо и адекватно реаговање у случају потребе. 

Превенција 
Потпуно избегавање негативних утицаја опасности и катастрофа. 
Коментар: Превенција (тј. превенција катастрофе) изражава концепт и намеру потпуног избегавања потенцијалних негативних утицаја акцијом која се унапред предузима. Примери тога су бране или насипи који елиминишу ризик од поплаве, прописи о коришћењу земљишта који не дозвољавају насељавање у високоризичним зонама и сеизмичко пројектовање које настоји да сачува постојање и функције критичних објеката у случају земљотреса. Често је нереално очекивати да се губици потпуно избегну, и потребно је предузети мере ублажавања. Делимично из тог разлога термини „превенција“ и „ублажавање“ се понекад користе као синоними. 

Управљање потенцијалним ризицима од катастрофа * 
Активности управљања који се баве питањем нових или већих ризика од катастрофа и покушавају да избегну њихов развој. 
Коментар: Овај концепт је усмерен на процену ризика који се могу развити у будућности ако нису уведене политике смањења ризика, више него на ризике који су већ присутни и којима је могуће одмах управљати и смањивати их. Види такође: Корективно управљање ризицима од катастрофа. 

Информисање јавности 
Степен заједничког знања о ризицима од катастрофа, факторима који утичу на појаву катастрофа и активностима које се могу учинити на личном и колективном нивоу како би се смањила изложеност и осетљивост на опасности. 
Коментар: Информисање јавности је кључни фактор у ефикасном смањењу ризика од катастрофа. Развој ове активности се одвија примера ради израдом и дистрибуцијом информација путем медија и образовних канала, оснивањем центара за информисање, мрежа и акција на нивоу заједнице и у којима учествује више актера, као и залагањем виших јавних службеника и вођа локалних заједница. 

Опоравак (обнова) 
Обнова и по потреби реконструкција објеката, извора прихода и животних услова у заједницама угроженим катастрофама, укључујући и ангажовање на смањењу фактора ризика од катастрофа. 
Коментар: Задаци обнове као што су рехабилитација и реконструкција почињу одмах по завршетку ванредне ситуације, и требало би да се заснивају на већ постојећим стратегијама и политикама које помажу да се разјасне институционалне надлежности за активности обнове и омогућују учешће јавности. Програми обнове, заједно са већом свешћу јавности и ангажманом након катастрофе, пружају драгоцену прилику да се развијају и спроводе мере смањења ризика од катастрофа и да се примени принцип „поновне изградње набоље“. 

Преостали ризик 
Ризик који остаје у форми којом се не може управљати, чак када су уведене ефикасне мере смањења ризика од катастрофа, и за који се морају одржавати капацитети за брзо реаговање и опоравак. 
Коментар: И даље присутан ризик указује на сталну потребу за развијањем и подржавањем ефикасних капацитета за услуге, припремљеност, реаговање и опоравак у ванредним ситуацијама, заједно са друштвено-економским политикама као што су безбедоносне мреже и механизми преноса ризика. 

Виталност 
Способност система, заједнице или друштва изложеног опасностима да се одупре, апсорбује, навикне на и опорави од опасности на ефикасан начин и благовремено, што подразумева и очување и повраћај својих суштинских и основних структура и функција. 
Коментар: Виталност значи способност „враћања у првобитно стање“ или „повраћај“ од шока. Отпорност једне заједнице на потенцијалну опасност зависи од тога колико неопходних ресурса једна заједница има и колико је способна да се организује пре и за време случаја нужде. 

Реаговање 
Пружање услуга у ванредним ситуацијама и помоћ јавности за време или одмах по завршетку катастрофе у циљу спашавања живота, смањења утицаја на здравље, јавне безбедности и задовољења основних дневних потреба угрожених људи. 
Коментар: Реаговање на катастрофе је пре свега усмерено на тренутне и краткорочне потребе и понекад се назива „олакшање последица од катастрофе“. Не постоји јасна граница између фазе реаговања и фазе обнове која уследи након тога. Неке мере реаговања, као што је обезбеђење привременог смештаја и залиха воде могу да потрају и за време фазе обнове. 

Додатно опремање 
Ојачање или надограђивање постојећих структура како би постале издржљивије и отпорније на штетно дејство опасности. 
Коментар: Додатно опремање захтева преиспитивање начина пројектовања и функционисања структуре, оптерећења којима та структура подлеже због конкретних опасности или сценарија, као и практичности и трошкова различитих опција модернизације. У примере додатног опремања спада потпора зидова, ојачање стубова, постављање челичних спојева између зидова и крова, стављање капака на прозоре и побољшање заштите важних објеката и опреме. 

Ризик 
Комбинација вероватноће неког догађаја и његових негативних последица. 
Коментар: Ова дефиниција је веома слична дефиницији из Водича ISO/IEC 73. Појам „ризик“ има две различите конотације: у популарној употреби акценат се обично ставља на концепт среће или вероватноће, као у контексту „ризика да се догоди несрећни случај“; с друге стране, у техничком окружењу акценат се обично ставља на последице, у смислу „потенцијалних губитака“ у случају конкретног узрока, места и периода. Напомињемо да људи немају увек исту перцепцију значаја и скривених узрока разних ризика. 
Види остале термине везане за ризик у делу Терминологије: прихватљиви ризик; корективно управљање ризицима од катастрофа; 

Процена ризика 
Методологија којом се утврђује природа и степен ризика анализирајући потенцијалне опасности и процењујући постојеће стање осетљивости који заједно могу потенцијално да угрозе људе, имовину, службе и посао, као и животну средину од које становништво зависи. 
Коментар: Процена ризика (и с тим у вези мапирање ризика) подразумева следеће: преглед техничких карактеристика опасности као што су њихова локација, интензитет, учесталост и вероватноћа; анализу изложености и осетљивости, имајући у виду физичке, друштвене, здравствене, економске и еколошке димензије; те преоцена ефикасности преовлађујућих и резервних капацитета у погледу вероватних ризичних сценарија. Ова група активности се понекад назива процесом анализе ризика. 

Управљање ризицима 
Систематски приступ и пракса управљања неизвесношћу ради свођења на минимум потенцијалне штете и губитка. 
Коментар: Управљање ризицима обухвата процену и анализу ризика, те спровођење стратегија и конкретних активности контроле, смањења и преноса ризика. Управљање ризицима је у широкој употреби разних организација у циљу свођења ризика одлучивања о инвестицијама на минимум и у циљу суочавања са оперативним ризицима као што су прекиди у пословању, неуспех у производњи, загађење животне средине, социјални утицаји и штета од пожара и природних опасности. Управљање ризицима је кључно питање за сектор водоснабдевања, енергије и пољопривреде, чија је производња директно угрожена екстремним временским и климатским појавама. 

Пренос ризика 
Процес формалног или неформалног преноса финансијских последица одређених ризика са једне стране на другу, при чему једно домаћинство, заједница, предузеће или државни орган користи ресурсе друге стране након што се катастрофа догоди, у замену за текуће социјалне или финансијске бенефиције или надокнаду које добија та друга страна. 
Коментар: Осигурање је добро познати облик преноса ризика, у којем осигуравајуће друштво нуди осигурање од ризика у замену за премије које му се уплаћују. Пренос ризика се може неформално одвијати у оквиру породице и мрежа локалне заједнице, када постоје узајамна очекивања помоћи у форми поклона или зајма, као и формално када владе, осигуравајућа друштва, мулти-латералне банке и остали велики субјекти подложни ризицима успоставе механизме за борбу против губитака приликом главних догађаја. У ове механизме спада осигурање и реосигурање, хартије од вредности за случај катастрофе, средства за кредитирање и резервни фондови за потребе ванредних ситуација, где трошкове покривају премије осигурања, доприноси инвеститора, каматне стопе и штедња, у зависности од случаја. 

Друштвено-природна опасност * 
Учестала појава одређених геофизичиких и хидрометеоролошких опасних догађаја као што су клизишта, поплаве, померање тла и суше, који настају из садејства природних опасности са претерано коришћеним или деградираним земљиштем и ресурсима животне средине. 
Коментар: Овај термин се користи за околности у којима људски фактор утиче на већу учесталост одређених опасности која превазилази природну вероватноћу њиховог догађања. Докази указују на све нећи терет катастрофа које настају као последица ових опасности. Друштвено-природне опасности се могу смањити и избећи мудрим управљањем земљиштем и ресурсима природне средине. 

Структуралне и неструктуралне мере 
Структуралне мере: све физичке конструкције намењене смањењу или избегавању могућих утицаја опасности, или примена инжењерских техника да би се добиле издржљиве структуре или системи отпорни на опасности; 
Неструктуралне мере: Све мере које не подразумевају физичку изградњу а које користе знање, праксу или договор на тему смањења ризика и утицаја, посебно у форми политика и закона, подизања свести јавности, обуке и едукације. 
Коментар: У заједничке структуралне мере за смањење ризика од катастрофа спадају бране, таксе за поплаве, заштита од океанских таласа, конструкције отпорне на земљотрес и склоништа за евакуацију. У заједничке неструктуралне мере спада израда законика, закона о планирању употребе земљишта и њихово спровођење, истраживачки рад и процена, извори информација и програми информисања јавности. Напомињемо да се у грађевинској терминологији термин „структурални“ користи у ужем смислу конструкције која носи терет, а остали делови као што је заштитни слој за зидове и унутрашњи спојеви се сматрају не-структуралним појмовима. 

Одрживи развој 
Развој који задовољава потребе садашњице истовремено не доводећи у питање способност будућих генерација да задовољавају сопствене потребе. 
Коментар: Ова дефиниција, коју је сачинила 1987. године Брундтландска комисија, је веома сажета, и оставља многа питања - значења речи развој и друштвени, економски и еколошки процеси - без одговора. Ризик од катастрофа се везује са неодрживим елементима развоја као што су пропадање животне средине; за разлику од тога смањење ризика од катастрофа може допринети остваривању одрживог развоја, смањењем губитака и побољшањем развојних пракси. 

Технолошка опасност 
Опасност која настаје услед технолошких или индустријских околности као што су несреће, опасне процедуре, пропусти у инфраструктури или конкретне људске активности које могу довести до људских жртава, повређивања, болести или других утицаја на здравље, штете по имовину, губитка извора прихода и услуга, друштвених и економских немира или загађења животне средине. 
Коментар: Примери технолошких опасности су индустријско загађење, нуклеарна радијација, токсични отпад, квар на брани, саобраћајне несреће, експлозије у фабрици, пожари и хемијски изливи. Технолошке опасности могу настати и као директан резултат утицаја неке природне опасности. 

Рањивост (осетљивост) 
Карактеристике и околности неке заједнице, система или њене вредности, које је чине осетљивом на разарајуће последице опасности. 
Коментар: Постоји више аспеката осетљивости, који произлазе из разних физичких, социјалних, економских и еколошких фактора. То су на пример лоше пројектовање и конструкција зграда, неадекватна заштита имовине, недовољно информисање и подизање свести јавности, ограничено званично утврђивање ризика и мера припремљености, као и немар према управљању животном средином. Осетљивост се мења у оквиру једне заједнице са временом. Ова дефиниција види осетљивост као карактеристику елемента од интереса (заједница, систем или имовина) која не зависи од изложености тог елемента. Међутим, ова реч се често користи у ширем смислу – као изложеност тог елемента. 
* Нови појмови који нису у општој употреби, али су од све већег професионалног значаја; о дефиницијама ових термина и даље се нашироко расправља и могуће је да ће се мењати у будућности. 
UNISDR Женева UNISDR Азија и Пацифик, UNISDR Европа, 
Tел :+41 22 917 8908/8907 Банкок Женева 
isdr@un.org isdr-bkk@un.org albrito@un.org 
www.unisdr.org www.unisdr.org/asiapacific www.unisdr.org/europe 
UNISDR Канцеларија за везу, UNISDR Северна и Јужна Америка, UNISDR Западна Азија и Њујорк Панама Северна Африка, Каиро 
palm@un.org eird@eird.org info@unisdr-wana.org 
www.eird.org www.unisdr.org/wana 
UNISDR Африка, Најроби 
isdr-africa@unep.org 
www.unisdr.org/africa 
UNISDR-20-2009-Женева