Француска







 

Званичан назив: Република Француска

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 543.965 km2

Број становника: 60.700.000 ст. (2005.)

Густина насељености: 111,6 ст./km2

Главни град: Париз (2,11 мил. ст., агломерација 11,37 мил. ст., 2002.)

Званични језик: француски

Валута: евро

ДБП/ст.: 24.070 $ (2002.)



Француска (Република Француска), држава у Западној Европи, између Атлантског океана на западу, канала Ламанш на северу и Средоземног мора на југоистоку. Има површину 543.965 km2, 60.700.000 ст. (2005.) и густину насељености 111,6 ст./km2. Главни град је Париз (2,11 мил. ст., агломерација 11,37 мил. ст., 2002.). Званични језик је француски. Државно уређење: парламентарна република.

На северу и западу државе су низије, брежуљци и изоловане висоравни, у средишњем и југоисточном делу је Централни масив, на североистоку су Вогези и Ардени, на истоку су Алпи a на југу Пиринеји. Француској припада острво Корзика у Средоземном мору. Клима Француске је умерено-континентална у низијском делу и планинска на већим висинама. Најдуже реке су: Лоара, Жиронда, Гарона, Сена (слив Атлантског океана), Рона, са притоком Саоном (слив Средоземног мора), Рајна са притокама Мозелом и Мезом (слив Северног мора). Реке су повезане бројним каналима (Рајна – Мајна, Сен Кантин, Рајна – Рона и Ду Миди). Највећа језе­ра су: Женевско (дели са Швајцарском), Бурже и Анеси. Природну вегетацију у нижим деловима Француске чини листопадна шума, иако је она у нижим пределима искрчена. У планинским областима листопадне шуме прелазе у четинарске шуме јеле, смреке, бора и ариша. У средоземној области заступљене су макије и гариге. Шуме покривају 28% територије.

У Париском басену живи више од 25% становника Француске, што је последица централистичког уређења државе. Национални састав: 94% Французи, са јаким регионал­ним идентитетима (Бретонци, Баски, Каталонци, Корзиканци, Фламанци, Алзашани и др.). По верској структури 82% ст. католици, 6,4% сунитски муслимани., 2% протестанти и др.

Већи градови (2002.): Марсељ (826.000 ст.), Лион (444.000 ст.), Тулуз (390.000 ст.), Ница (330.000 ст.), Нант (286.000 ст.) и Стразбур (275.000 ст.).

Припа­да групи 7 привредно најразвијенијих држава света.

Има развијену пољопривреду: пшеница, кукуруз, јечам, пиринач, кромпир, шећерна репа, уљана репи­ца, хмељ, лан, дуван, воће, поврће, винова лоза, месно и млечно говедарство, свињогојство, овчарство; рибарство (бакалар, околина Исланда, Њуфаундленда, Гренланда). Рудно богатство: угаљ, гвоздена руда, боксит, уран, камена со, цинк, нафта и природни гас.

Индустрија (најразвијенија у Париском басену): црна и обојена металургија, прехрамбена, текстилна, аутомобилска, авионска, гуме, машинска, хемијска, рафинерије нафте, електротехничка индустрија, електронска. Развијен саобраћај; Главне луке: Марсељ, Авр, Денкерк, Руан, Нант, Бордо; 9 међународних аеродрома (највећи „Орли” и „Шарл де Гол” – Париз). Туристичка велесила (Париз, долина Лоаре, Азурна обала, Алпи).

Новчана јединица: евро; 24.070 $ ДБП/ст. (2002.).

Париз, главни град Француске, културно-политички, привредни и саобраћајни центар, на обали реке Сене, у центру Париског басена (2,11 мил. ст.; агломерација 11,37 мил. ст., 2002.). Лутеција, првобитно насеље из кога се развио Париз, постојао је већ крајем 3. в. пре н.е. Освојили га Римљани 52. пре н.е., Викинзи (885-887.), главни град Франачке 987. год. У 17. и 18. в. се нагло развија. Центар департмана, области Ил де Франс, међународна организација (палата UNESCO), једно од најважнијих светских културних средишта: катедрала Нотрдам де Париз на Сени (12-13 в.), Ајфелова кула (19 в.), Латинска четврт са универзитетом Сорбона (1253-1257.), широка улица Јелисејска поља са Наполеоновом Тријумфалном капијом (19 в.), Центар Помпиду, Хотел Де Инвалид – дом за ратне ветеране, Пантеон (18 в.), црква Сакре Коер на брду Монмартр (1871-1919.), 80 музеја (палата – музеј Лувр), 60 познатих (Лувр, Орси, Роденов, Пикасов, Париски музеј модерне ум.), народно позориште, опера, Национална библиотека, Бурбонска палата (седиште скупштине), научно-образовне институције, бројни булевари, вртови и јавни паркови. Развијена индустрија; финансијски, саобраћајни и железнички центар; међународни аеродроми: „Орли” и „Шарл де Гол”.


La France: A country of contrast



Албанија  Андора  Аустрија  Белгија  Белорусија  Босна и Херцеговина  Бугарска  Ватикан  Велика Британија  Грчка  Данска  Естонија  Ирска  Исланд  Италија  Кипар  Летонија  Литванија  Лихтенштајн  Луксембург  Мађарска  Македонија  Малта  Молдавија  Монако  Немачка  Норвешка  Пољска  Португалија  Румунија  Русија  Сан Марино  Словачка  Словенија  Србија  Украјина  Финска  Француска  Холандија  Хрватска  Црна Гора  Чешка  Швајцарска  Шведска  Шпанија