Русија












 

Званичан назив: Руска Федерација

Државно уређење: председничка савезна република

Површина: 17.075.400 km2

Број становника: 145.537.200 ст. (2002.)

Густина насељености: 8,5 ст./km2

Главни град: Москва (10,10 мил ст., 2002.)

Званични језик: руски

Валута: руска рубља

ДБП/ст.: 3.767 $ (2003.)



Русија (Руска Федерација), држава у Источној Европи и северном делу Азије, између Балтичког и Црног мора на западу и Тихог океана на истоку. Има површину 17.075.400 km2 (по површини највећа држава у свету), 145.537.200 ст. (2002.) и густину насељености 8,5 ст./km2. Главни град је Москва (10,10 мил ст., 2002.). Званични језик је руски. Државно уређење: председничка савезна република.

У рељефном погледу обухвата Источноевропску низију (Карелија, Каспијска и Црноморска низија), Западносибирску низију (мочварна област источно од планине Урал, која представља границу Европе и Азије), Средњосибирску висораван (између река Јенисеја и Лене), Источни Сибир (млађе веначне планине правца север-југ: Верхојанске, Колимске, Чукотске; котлине: Јакутска, Колимска, Анадирска), Далеки исток (слив Тихог океана, острво Сахалин, полуострво Камчатка са активним вулканима и Чукотско полуострво), Забајкаље (громадне планине источно од Бајкалског језера, правца југозапад-североисток: Јаблоновске, Становојске и Алданско побрђе), Средњоазијске планине (западно од Бајкалског језера: Западни и Источни Сајан, Алтај) и Кавказ (између Каспијског језера и Црног мора; највиши врх Елбрус; 5.642 m). Русији припадају острва: Земља Фрање Јосифа, Нова земља, Северна земља, Врангел и Новосибирска острва у Северном леде­ном мору.

Клима је углавном континентална, на северу субарктичка, на Далеком истоку монсунска, а југу око Каспијског језера пустињска и полупустињска. Најдуже реке су: Об са притоком Иртишем, Амур, Лена, Јенисеј, Волга, Колима, Печора и Северна Двина. Највећа језера су: Каспијско (371.000 km2 – по површини највеће у свету; Русији припада део), Бајкалско (по запремини највеће у свету), Ладошко, Оњешко језеро; велике мочваре (Западносибирска низија; 2 мил. km2). Вегетација од севера према југу: тундре, тајге, мешовите, листопадне шуме, шумо-степе, степе, полупустиње и пустиње (Каспијско језеро). Шуме покривају 45% територије.

Национално хетерогено ст.: Руси (81,5%), Украјинци, Белоруси, Татари, Чуваши, Башкирци, Казаси, Јакути, Јермени, Немци и др. Верска структура: православци, муслимани. и др. Две трећине ст. живи у европском делу Русије.

Већи гра­дови (2002.):, Санкт Петербург (раније Лењинград) (4,67 мил. ст.), Новосибирск (1,43 мил. ст.), Нижњи Новгород (раније Горки) (1,31 мил. ст.), Јекатеринбург (раније Свердловск) (1,29 мил. ст.), Самара (раније Кујбишев), (1,16 мил. ст.) Омск (1,13 мил. ст.), Уфа (1,04 мил. ст.), Казан (1,1 мил. ст.), Чељабинск (1,08 мил. ст.) и Перм (1,0 мил. ст.).

Пољопривреда – пшеница, јечам (1. у свету), раж (1. у свету), шећерна репа, кукуруз, кромпир, сунцокрет, лан и конопља. Сточарство: млечно и месно говедарство; слатководно (Ладошко, Оњешко, Каспијско и Бајкалско језеро) и морско рибарство (Бело, Баренцово и Јапанско море). Велико рудно и енергетско богатство: гвоздена руда, дијаманти, злато, платина, коситар, боксит, сребро, олово, цинк, со, фос­фати, нафта (3. у свету – Западносибирска низија), шуме, природни гас (1. у свету), угаљ и др.

Главни индустријски региони су: Москва, Санкт Петербург, Доњецки басен, Јужни Урал, Кузбас и Иркутск. Главне луке на Тихом океану су: Владивосток, Находка, Совјетска Гаван, Магадан; на Црном мору: Новоросијск и Сочи; на Балтичком мору: Санкт Петербург и Калињинград и на Северном мору: Мурманск и Архангелск; 75 аеродрома (највећи аеродроми су „Внуково” и „Шереметљево”– Москва); Трансибирска железница Москва-Владивосток, 9.297 km.

Новчана јединица: руска рубља; 3.767 $ ДБП/ст. (2003.).

Москва, главни град и највећи град Русије на истоименој реци (10,10 мил. ст. 2002.). Изграђена је на подручју где се сустичу водени путеви који повезују Бело, Балтичко, Црно море и Каспијско језеро. Има стратешку важност за друмске, железничке, ваздушне и водене комуникације, канал Москва– Волга. Основан је у 12. в.; освајали га Монголи (1238.), Татари (1382,), Пољаци (17 в.), Французи (1812.) и Немци (1941.). Развијао се као руски културни, политички и економски центар: универзитет (1775.), академија наука, институти, музеји (Пушкинов музеј, Андреја Рубљова, Оријенталне уметности и културе, Руске народне уметности, Политехнички, Историјски, Централни), сачуван стари део града Кремљ и Црвени трг са културно-историјским споменицима (црква Св. Василија Блаженог 16 в., црква Успењски сабор 1475-1479., Благовешћански сабор 1484-1489., Архангелски сабор 1505-1509., маузолеј Лењина, манастири Новодевични 1524., Донски 16-17 в., под заштитом UNESCO), Бољшој театар.

У близини града је црква Христовог ускрснућа (16. в.) под заштитом UNESCO. Металуршка, аутомобилска, фармацеутска, филмска, електронска, текстилна индустрија. Важна лука, центар железничког и друмског саобраћаја, међународни аеродром „Шереметјево”.


Travel to Russia



Албанија  Андора  Аустрија  Белгија  Белорусија  Босна и Херцеговина  Бугарска  Ватикан  Велика Британија  Грчка  Данска  Естонија  Ирска  Исланд  Италија  Кипар  Летонија  Литванија  Лихтенштајн  Луксембург  Мађарска  Македонија  Малта  Молдавија  Монако  Немачка  Норвешка  Пољска  Португалија  Румунија  Русија  Сан Марино  Словачка  Словенија  Србија  Украјина  Финска  Француска  Холандија  Хрватска  Црна Гора  Чешка  Швајцарска  Шведска  Шпанија