Украјина

Званичан назив: Украјина

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 603.700 km2

Број становника: 48.457.102 ст. (2001.)

Густина насељености: 80,3 ст./km2

Главни град: Кијев (2,61 мил. ст., 2001.)

Званични језик: украјински

Валута: украјинска гривна

ДБП/ст.: 1.035 $ (2003.)

Украјина (Украјина), држава у Источној Европи, у југозападном делу Источноевропске низије, делом уз Црно и Азовско море. Има површину 603.700 km2, 48.457.102 ст. (2001.) и густину насељености 80,3 ст./km2. Главни град је Кијев (2,61 мил. ст., 2001.). Званични језик је украјински. Државно уређење: парламентарна република.

На северозападу је низијско и мочварно Полесје, које се уз реку Дњепар наставља ка југоистоку. На југу је низија поред северних обала Црног мора; на западу су висоравни Волинска, Подолска и Придњепарска; на истоку је Доњецка висораван (део Средњоруске висоравни); ; на југозападу су веначне планине Карпати и мањи део Панонског басена; на југу полуострво Крим са младим веначним планинама. Клима је континенталана, осим на Криму где је средоземна. Најдуже реке су: Дњепар, Дњестар, Јужни Буг и Северни Доњец (Украјини припада ушће Дунава). Акумулациона језера: Кијевско, Кременчушко и Каховско (сва на Дњепру). Вегетација у Полесју и на Карпатима је мешовита шума (храст, брест, бор, смрека, јасен), у средишњем делу шумостепа, која прелази на југу у степу и средоземни тип на Криму.

По националној структури има 78% Украјинаца, 17% Руса (у Доњецком басену и на Криму), Белоруси, Јевреји, Молдавци, Бугари и др. Верска структура ст.: 60% православци (3 православне цркве), унијати, гркокатолици, протестанти и католици.

Већи градови (2001.): Харков (1,47 мил. ст.), Дњепропетровск (1,06 мил. ст.), Доњецк (1,02 мил. ст.), Одеса (1,03 мил. ст.) и Запорожје (815.000 ст.) и Лавов (733.000 ст.).

Привреда: житарице, шећерна репа, кромпир, сунцокрет, лан, говедарство, овчарство. Рибарство (Азовско море). Рудно богатство: камени и мрки угаљ, нафта, природни гас, гвоздена руда, манган (33% светске производње), магнезит и уран.

Индустрија (Доњецки басен): црна металургија, машинска, хемијска, петрохемијска, бродоградња, индустрија оружја и авиона. Доњецки басен и околина Чернобила, због несреће у НЕ 26.04.1986., су најзагађеније области у Европи. Главне луке: Одеса, Миколајив, Херсон, Марјупил, Керч; 11 аеродрома.

Новчана јединица: украјинска гривна; 1.035 $ ДБП/ст. (2003.).

Кијев, главни и највећи град Украјине на реци Дњепру (2,61 мил. ст., 2001.), седиште Кијевске покрајине, индустријско, трговинско и саобраћајно седиште државе. Основан у 8. в.; 882. год. постао први главни град Русије; Татари га разорили 1240.; под влашћу Пољске у 16. в.; Русије од 1654. године. Године 1934. постао престоница Украјинске Социјалистичке Републике, 1991. главни град независне Украјине. У старом делу града катедрала Св. Софије– музеј под заштитом UNESCO (11 в.), барокна црква Св. Андреја (18. в.), манастир Печерска Лавра (11. в., под заштитом UNESCO), универзитет (1834.), академија науке, институти, музеји. Бродоградилиште, хемијска, електротехничка индустрија, текстилна и прехрамбена индустрија, штампарије. Пристаниште и међународни аеродром.