Бугарска

Званичан назив: Република Бугарска

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 110.971 km2

Број становника: 7.928.901 ст. (2001.)

Густина насељености: 71,5 ст./km2

Главни град: Софија (1,1 мил. ст.; 2002.)

Званични језик: бугарски

Валута: бугарски лев

ДБП/ст.: 2.551 $ (2003.)

Бугарска (Република Бугарска), држава Јужне Европе, на Балканском полуострву. Има површину 110.971 km2, 7.928.901 ст. (2001.) и густину насељености 71,5 ст./km2. Главни град је Софија (1,1 мил. ст.; 2002.). Званични језик је бугарски. Државно уређење: парламентарна република.

У јужном делу Бугарске налази се венац Родопских планина са масивима Рила и Пирин, у средишњем делу је Тракијска низија, према северу прелази у Стару планину и Дунавску плочу. Унутрашњост Бугарске има умерено-континенталну климу, јужни и источни део субмедитаранску, а виши предели – планинску. Најдуже реке: Искар, Јантра, Марица, Струма и Места. На северу Бугарске природна вегетација је степа, а планинске области су под мешовитом шумом (храст, буква, јела, смрека и бор).

Најгушће насељене области су Софијска котлина и Тракијска низија, а најређе насељени су Родопи. Национална структура: Бугари 80%, Турци, Македонци, Роми и др. После 1989. године из Бугарске је отишло око 200.000 Турака. У Родопима живи 200.000 исламизираних Бугара (Помаци). Верска структура: православци 85%, сунитски муслимани и др.

Већи градови су (2002.): Пловдив (340.000 ст.), Варна (313.000 ст.), Бургас (193.000 ст.), Русе (161.000 ст.) и Стара Загора (144.000 ст.).

Пољопривреда: житарице, индустријско биље, поврће и воће, руже (ружино уље у долини Тунџе); слабије развијено сточарство (говеда, овце и свиње). Рудно богатство: лигнит, мрки угаљ, гвоздена руда, бакар.

Индустрија: црна и обојена металургија, цементна, прехрамбена, хемијска, петрохемијска, дуванска, текстилна. Главна луке су Бургас и Варна; пристаниште Русе (на Дунаву); 3 аеродрома. Туристички центри: Велико Трново, Софија и Рилски манастир.

Новчана јединица: бугарски лев; 2.551 $ ДБП/ст. (2003.).

Софија, главни град Бугарске (1,1 мил. ст.; 2002.) налази се у широкој котлини испод планине Витоше. Основан као трачко насеље у 8 в. пре н.е.; развијао се под Римљанима; опустошили га Хуни у 5. в. и обновили Словени у 6. в. (словенско насеље Средец према античком локалитету Сердица). Год. 809. постао је бугарски град (виз. град 1018-1185.; тур. град 1382-1878.). Године 1879. постао је главни град Бугарске. То је главни саобраћајни и културни центар и место са развијеном индустријом (металургија, машиноградња, хемијска, текстилна, кожна).

Међу образовни институцијама је Универзитет у Софији (1888.), најстарији у Бугарској. Међу културно-историјски споменицима су: црква Св. Софије (6. в.), црква Александра Невског (1904-1914.) са музејом икона, црква Св. Ђорђа (4. в.), џамија (1474.), Бојанска црква (11-13 в.) са фрескама (под заштитом UNESCO) и др. Поред града је међународни аеродром „Враждебна”.