Црна Гора

Званичан назив: Република Црна Гора

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 13.812 km2

Број становника: 620.000 ст. (2003.)

Густина насељености: 45 ст./km2

Главни град: Подгорица (140.000 ст.; 2003.)

Званични језик: црногорски

Валута: евро

ДБП/ст.: 5.928 $ (2007.)

Црна Гора (Република Црна Гора), држава Јужне Европе на Балканском полуострву. Излази на Јадранско море. Има површину 13.812 km2, 620.000 ст. (2003.) и густину насељености 45 ст./km2. Главни град је Подгорица (140.000 ст.; 2003.). Званични језик је црногорски. Државно уређење: парламентарна република.

Црна Гора је током турске владавине имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. Од 1918. била је део све три Југославије. На референдуму одржаном 21. маја 2006. године грађани Црне Горе су изгласали независност у односу на државне заједницу Србију и Црну Гору са укупно 55,54 % гласова. Независност је проглашена 3. јуна 2006. године. Дана 28. јуна 2006. Црна Гора је постала 192. чланица Уједињених нација, а 11. маја 2007, 47. чланица Савета Европе.

У рељефу Црне Горе издвајају се четири целине: приморје, површи дубоког крша, удолина средње Црне Горе и високе планине и површи. Клима је јадранско-средоземна у приморју, измењено јадранско-средоземна око Скадарског језера, Подгорице и у Зетској равници и планинска у осталом делу земље. Реке припадају црноморском (Лим, Ибар, Тара, Пива, Ћеотина) и јадранском сливу (Зета, Морача, Бојана). На високим планинама (Проклетије, Дурмитор, Бјеласица) налазе се ледничка језера („горске очи“), а у Скадарској потолини се налази највећа криптодепресија у Европи, Скадарско језеро. Национални паркови су: Дурмитор, Биоградска гора, Скадарско језеро и Ловћен. Природну вегетацију чине простране шуме, шикаре, макије. Шуме покривају 39% територије.

Црногорци чине 43% ст., Срби 32% ст., Бошњаци, Албанци, Муслимани, Хрвати, Роми и др. Верска структура: православци 74,2%, муслимани 17,7%, католици 3,5% и др.

Већи градови су (2003): Никшић (58.000 ст.), Пљевља (21.000 ст.), Мојковац, Колашин, Даниловград, Шавник, Жабљак, Плужине, Бар, Будва, Котор, Тиват, Херцег-Нови и др.

Пољопривреда: воће, дуван, поврће, житарице, винова лоза, екстензивно сточарство. Рудно богатство: лигнит, мрки угаљ, олово, цинк, сребро, боксит.

Индустрија: црна и обојена металургија, бродоградња, прехрамбена, дрвна индустрија и др. Туризам последњих деценија има све већи привредни значај. Најпосећенија туристичка места су: Будва, Херцег-Нови, Сутоморе, Игало, Дурмитор. Црна Гора има два међународна аеродрома: Подгорица (Голубовци) и Тиват.

Подгорица, главни град Црне Горе, налази се у Зетско-бјелопавлићкој равници простире се око пет река – Мораче, Рибнице, Зете, Цијевне и Ситнице. Из турског периода сачувана је Сахат-кула из 18. в., две од некадашњих шест џамија (Османагића и Догањска), као и уске улице око њих које сачињавају Стару варош. Из периода Краљевине Црне Горе најважнији је дворац краља Николе у парку Крушевац, данас Центар за савремену уметност. Највећи мост на Морачи, Миленијум, са 57 метара високим пилоном сматра се новим симболом Подгорице. Недалеко од Подгорице је међународни аеродром.