Малта
Званичан назив: Република Малта
Државно уређење:
Површина: 316 km2
Број становника: 410.000 ст. (2005.)
Густина насељености: 1.297,5 ст./km2
Главни град: Валета (7.200 ст., 2002.)
Званични језици: малтешки и енглески
Валута: малтешка лира
ДБП/ст.: 12.158 $ (2003.)
Малта (Република Малта), држава на острвској групи у средишњем делу Средоземног мора, 100 km јужно од Сицилије и 300 km источно од Туниса. Обухвата три острва: Малта, Гозо и Комина. Има површину 316 km2, 410.000 ст. (2005.) и густину насељености 1.297,5 ст./km2, главни град Валета (7.200 ст., 2002.). Званични језици су: малтешки и енглески; државно уређење: парламентарна република.
Малта се налази на гребену између острва Сицилије и Африке; на острвима у чијем се центру налазе платои. Клима је медитеранска. На острвима нема сталних река, ни већих извора, тако да се питка вода довози бродовима или добија десалинизацијом морске воде. На око 50% територије земљишта су гола и каменита, а на другим местима је гариг.
Једна од најгушће насељених држава света. Етнички хомогена држава: 94% Малтежани (потомци различитих народа који су владали острвима), Енглези (2%). По вероисповести: 95% католици. Малта је густо насељена, посебно главно острво на коме живи 2/3 ст.
Већи градови (2002.): Биркиркара (22.000 ст.), Корми (19.000 ст.), Моста (18.000 ст.), Забар (15.000 ст.), Слијема (13.000 ст.) и Хамрун (11.000 ст.).
Пољопривреда: поврће, житарице, говеда, овце, живина. Индустрија: текстилна, дуванска, графичка, електротехничка индустрија, електронска, две термоелектране. Главне луке: Валета и Марсакслок (бесцаринска зона); међународни аеродром код града Лука. Развијен туризам (33% ДБП-а).
Новчана јединица: малтешка лира; 12.158 $ ДБП/ст. (2003.).
Валета, главни и највећи град Малте, налази се на стеновитом полуострву између залива на североисточној обали острва Малта. Знаменитости: стари део града (под заштитом UNESCO), палата великог мајстора, катедрала Св. Јована, национални музеј, подземни храм (Хипогеј) око 4000 г. п.н.е. са лавиринтом пећина, тунела и ниша на три нивоа.
Албанија Андора Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Бугарска Ватикан Велика Британија Грчка Данска Естонија Ирска Исланд Италија Кипар Летонија Литванија Лихтенштајн Луксембург Мађарска Македонија Малта Молдавија Монако Немачка Норвешка Пољска Португалија Румунија Русија Сан Марино Словачка Словенија Србија Украјина Финска Француска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Швајцарска Шведска Шпанија