Шпанија

Званичан назив: Краљевина Шпанија

Државно уређење: парламентарна монархија

Површина: 505.988 km2

Број становника: 40.847.371 ст. (2001.)

Густина насељености: 80,7 ст./km2

Главни град: Мадрид (5,03 мил. ст. 2003.)

Званични језик: шпански

Валута: евро

ДБП/ст.: 15.929 $ (2002.)

Шпанија (Краљевина Шпанија), држава у Јужној Европи, на Пиринејском полуострву. Има површину 505.988 km2, 40.847.371 ст. (2001.) и густину насељености 80,7 ст./km2. Припадају јој Балеарска острва у Средоземном мору, Канарска острва у Атлантском океану и ексклаве Сеута и Мељиља на обали Северне Африке. Главни град је Мадрид (5,03 мил. ст. 2003.). Званични језик: шпански. Државно уређење: парламентарна монархија.

У средишњем делу је висораван Мезета са Кастиљским планинама. Према југу, Мезета прелази у Сијера Морену и плодну Андалузијску низију. На истоку Андалузије су Бетијски Кордиљери. На североистоку Мезете су Иберијске планине са Арагонском котлином и Каталонским брдима. На северу су млађе веначне планине Пиренеји, које се на западу настављају у Кантабријске планине Поред Средоземног мора клима је медитеранска, на Мезети умерено-континентална, на северу и северозападу приатлантска, а на Пиренејима планинска. Веће реке су: Тахо, Ебро, Дуро, Гвадијана и Гвадалкивир. У северозападном делу расту листопадне шуме (лужњак, буква, бреза, кестен), у вишим пределима шуме бора и јеле, на средоземној обали макија и гариг, степа у Ла Манчи, средњи ток Ебра). Шуме покривају 31,9% територије.

Национални састав ст.: 66% Кастиљци, 17% Каталонци, 8% Галијци, 2% Баскијци, Роми и др. По вероисповести су католици (67%).

Већи градови су (2003.): Барселона (1,58 мил. ст.), Валенсија (781 000 ст.), Севиља (710 000 ст.), Сарагоса (626 000 ст.), Малага (547 000 ст.), Мурсија (391 000 ст.), Билбао (354 000 ст.).

Развијена пољопривреда – житарице, кукуруз, пиринач, воће (агруми), шећерна репа, дуван, памук, маслине (маслино­во уље – 1. у свету), сточарство, рибарство (обала Атлантског океана, међународне воде око Њуфаундленда, Гренланда и Западне Африке). Рудно богатство: камени угаљ, лигнит, уран, гвоздена руда, сребро, цинк, олово, жива (1. у свету).

Индустрија: црна и обојена металургија, машинска, аутомобилска, бродоградња, електронска, хемијска, рафинерије нафте (региони Барселона, Баскија, Астурија, Валенсија, Мадрид) Главне луке су: Алхесирас ла Линеа, Билбао, Хихон, Севиља, Валенсија. Туризам: Маљорка, Ибиза, Коста Брава, Љорет де Мар, ст. градови и др. (1. у свету по броју страних тури­ста).

Новчана јединица: евро; 15.929 $ ДБП/ст. (2002.).

Мадрид, главни град Шпаније и седиште истоимене покрајине (5,03 мил. ст. 2003.). Смештен је на северозападном делу висоравни Нове Кастиље, на 580-699 m н.в. (највиши главни град у Европи). Формиран је око маорског замка Алаказара из 10 в. у 11. в. постаје део Кастиље, а 1561. главни град Шпаније. Политичко, управно, финансијско и културно седиште државе са универзитетом (1507.), културно-историјским споменицима (главни трг 17 в.; Краљевска палата 1738-1764; музеји Прадо и археолошки), парковима и др. Развијена аутомобилска, индустрија мотора за авионе, тектилна и графичка индустрија. Североисточно од града је међународни аеродром Барахас.