Француска

Званичан назив: Република Француска

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 543.965 km²

Број становника: 60.700.000 ст. (2005.)

Густина насељености: 111,6 ст./km²

Главни град: Париз (2,11 мил. ст., агломерација 11,37 мил. ст., 2002.)

Званични језик: француски

Валута: евро

ДБП/ст.: 24.070 $ (2002.)

Француска (Република Француска), држава у Западној Европи, између Атлантског океана на западу, канала Ламанш на северу и Средоземног мора на југоистоку. Има површину 543.965 km², 60.700.000 ст. (2005.) и густину насељености 111,6 ст./km². Главни град је Париз (2,11 мил. ст., агломерација 11,37 мил. ст., 2002.). Званични језик је француски. Државно уређење: парламентарна република.

На северу и западу државе су низије, брежуљци и изоловане висоравни, у средишњем и југоисточном делу је Централни масив, на североистоку су Вогези и Ардени, на истоку су Алпи a на југу Пиринеји. Француској припада острво Корзика у Средоземном мору. Клима Француске је умерено-континентална у низијском делу и планинска на већим висинама. Најдуже реке су: Лоара, Жиронда, Гарона, Сена (слив Атлантског океана), Рона, са притоком Саоном (слив Средоземног мора), Рајна са притокама Мозелом и Мезом (слив Северног мора). Реке су повезане бројним каналима (Рајна – Мајна, Сен Кантин, Рајна – Рона и Ду Миди). Највећа језера су: Женевско (дели са Швајцарском), Бурже и Анеси. Природну вегетацију у нижим деловима Француске чини листопадна шума, иако је она у нижим пределима искрчена. У планинским областима листопадне шуме прелазе у четинарске шуме јеле, смреке, бора и ариша. У средоземној области заступљене су макије и гариге. Шуме покривају 28% територије.

У Париском басену живи више од 25% становника Француске, што је последица централистичког уређења државе. Национални састав: 94% Французи, са јаким регионалним идентитетима (Бретонци, Баски, Каталонци, Корзиканци, Фламанци, Алзашани и др.). По верској структури 82% ст. католици, 6,4% сунитски муслимани., 2% протестанти и др.

Већи градови (2002.): Марсељ (826.000 ст.), Лион (444.000 ст.), Тулуз (390.000 ст.), Ница (330.000 ст.), Нант (286.000 ст.) и Стразбур (275.000 ст.).

Припада групи 7 привредно најразвијенијих држава света.

Има развијену пољопривреду: пшеница, кукуруз, јечам, пиринач, кромпир, шећерна репа, уљана репица, хмељ, лан, дуван, воће, поврће, винова лоза, месно и млечно говедарство, свињогојство, овчарство; рибарство (бакалар, околина Исланда, Њуфаундленда, Гренланда). Рудно богатство: угаљ, гвоздена руда, боксит, уран, камена со, цинк, нафта и природни гас.

Индустрија (најразвијенија у Париском басену): црна и обојена металургија, прехрамбена, текстилна, аутомобилска, авионска, гуме, машинска, хемијска, рафинерије нафте, електротехничка индустрија, електронска. Развијен саобраћај; Главне луке: Марсељ, Авр, Денкерк, Руан, Нант, Бордо; 9 међународних аеродрома (највећи „Орли” и „Шарл де Гол” – Париз). Туристичка велесила (Париз, долина Лоаре, Азурна обала, Алпи).

Новчана јединица: евро; 24.070 $ ДБП/ст. (2002.).

Париз, главни град Француске, културно-политички, привредни и саобраћајни центар, на обали реке Сене, у центру Париског басена (2,11 мил. ст.; агломерација 11,37 мил. ст., 2002.). Лутеција, првобитно насеље из кога се развио Париз, постојао је већ крајем 3. в. пре н.е. Освојили га Римљани 52. пре н.е., Викинзи (885-887.), главни град Франачке 987. год. У 17. и 18. в. се нагло развија. Центар департмана, области Ил де Франс, међународна организација (палата UNESCO), једно од најважнијих светских културних средишта: катедрала Нотрдам де Париз на Сени (12-13 в.), Ајфелова кула (19 в.), Латинска четврт са универзитетом Сорбона (1253-1257.), широка улица Јелисејска поља са Наполеоновом Тријумфалном капијом (19 в.), Центар Помпиду, Хотел Де Инвалид – дом за ратне ветеране, Пантеон (18 в.), црква Сакре Коер на брду Монмартр (1871-1919.), 80 музеја (палата – музеј Лувр), 60 познатих (Лувр, Орси, Роденов, Пикасов, Париски музеј модерне ум.), народно позориште, опера, Национална библиотека, Бурбонска палата (седиште скупштине), научно-образовне институције, бројни булевари, вртови и јавни паркови. Развијена индустрија; финансијски, саобраћајни и железнички центар; међународни аеродроми: „Орли” и „Шарл де Гол”.