Чешка

Званичан назив: Република Чешка

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 76.866 km2

Број становника: 10.230.060 ст. (2001.)

Густина насељености: 133,1 ст./km2

Главни град: Праг (1,16 мил. ст., 2001.)

Званични језик: чешки

Валута: чешка круна

ДБП/ст.: 8.794$ (2003.)

Чешка (Република Чешка), држава у Средњој Европи. Има површину 76.866 km2, 10.230.060 ст. (2001.) и густину насељености 133,1 ст./km2. Главни град је Праг (1,16 мил. ст., 2001.). Званични језик је чешки. Државно уређење: парламентарна република.

У средишњем делу државе налази се благо заталасана Чешка котлина са широким речним долинама. Између Чешке котлине и Моравске котлине на истоку, налази се Чешко-моравска висија. Чешку котлину окружују громадне планине: Судети, Рудне планине, Чешка гора. На западу Чешке налази се висораван Бохемија; на југу је низија која представља најсеверније делове Панонског басена. Клима Чешке је умерено-континентална. Најдуже реке су: Влтава, Одра и Морава. Шуме прекривају 33% територије. У низијама доминирају мешовите шуме (буква, храст и црни граб), а на вишим теренима заступљене су шуме смреке, јеле и букве.

Чешка има национално хомогено ст.: 94% Чеси и 6% осталих (Пољаци, Немци, Мађари, Роми и др.). По вероисповести 39% ст. су католици, 4% протестанти и више од 50% неопредељених.

Већи градови (2001.): Брно (373.000 ст.), Острава (315.000 ст.), Плзен (164.000 ст.), Оломоуц (102.000 ст.) и Либерец (98.000 ст.).

Привреда: пољопривреда: пшеница, шећерна репа, хмељ, кромпир, раж, кукуруз, јечам, говеда, живина, свиње. Рудно богатство и енергетика: угаљ, лигнит, каолин, глина, уран и графит.

Јака индустрија: црна и обојена металургија, машинска, аутомобилска, прехрамбена (пиваре), текстилна, стакларска, керамичка. Развијен саобраћај; 5 аеродрома. Градски туристички центар: Праг; бањски центри: Карлове Вари, Маријанске Лазње.

Новчана јединица: чешка круна; 8.794$ ДБП/ст. (2003.).

Праг, главни град Чешке, културни, привредни и саобраћајни центар државе (1,16 мил. ст., 2001.) у центру Чешког басена на реци Влтави. Средњовековна градска језгра Храдчани и Мала страна на левој и Старе место на десној обали Влтаве се стапајају крајем 18. в у јединствен град (под заштитом UNESCO). Седиште првог универзитета у Средњој Европи – Карлов универзитет (1348.). Културно-историјски споменици: Храдчани са краљевском палатом, готском катедралом Св. Вита (14 в.), базиликом Св. Ђорђа (10 в.), дворцем Белведер (1534-1563.). На Малој страни, на левој обали Влтаве су барокне палате и цркве Св. Никола (18 в.); 13 мостова преко Влтаве (најпознатији Карлов мост из 14 в), синагога (1270.), позоришта, музеји, галерије. У граду су живели и стварали Б. Сметана, А. Дворжак, Ј. Хашек, Р. М. Рилке и Ф. Кафка. Индустрија машина, стакла, папира, прехрамбених производа (међународни сајмови). Међународни аеродром.