Мађарска
Званичан назив: Република Мађарска
Државно уређење: парламентарна република
Површина: 93.030 km
Број становника: 10.198.315 ст. (2001.)
Густина насељености: 109,6 ст./km2
Главни град: Будимпешта (1,74 мил. ст.; 2002.)
Званични језик: мађарски
Валута: мађарска форинта
ДБП/ст.: 8.162 $ (2003.)
Мађарска (Република Мађарска), држава у Средњој Европи, у средишњем делу Панонске низије. Има површину 93.030 km2, 10.198.315 ст. (2001.) и густину насељености 109,6 ст./km2. Главни град је Будимпешта (1,74 мил. ст.; 2002.). Званични језик је мађарски. Државно уређење: парламентарна република.
У рељефу доминира низија и брежуљци. Мађарска обухвата 4 регионалне целине: Трансдунавско побрђе и ниске планине, Мађарско средогорје и ниске планине (Кишалфелд, Алфелд), Мали Алфелд (низија западно од Дунава) и Велики Алфелд (Велика мађарска низија). Источно од Дунава су наслаге леса (плодно тло). Клима је умерено-континентална. Најдуже реке: Дунав (тече границом према Словачкој и дели државу по средини на западни и источни део), са притокама: Тисом, Дравом (граница са Хрватском) и Рабом.
У западном делу је језеро Балатон (Блатно) – највеће у Средњој Европи. Мађарској припада део Нежидерског језера (дели га са Аустријом). У Алфелду природну вегетацију чини степа (култивисана); у западним деловима и на планинама налазе се листопадне шуме (храст, буква, јавор, бреза), у равници поплавне шуме (врба, топола, храст лужњак). Шуме покривају 19% територије.
Национално хомогена држава, јер Мађари чине 98% ст., следе Роми, Немци. Верска структура ст.: 67,5% католици, протестанти, православци, Јевреји и др.
Већи градови су (2002.):, Дебрецин (207.000 ст.), Мишколц (182.000 ст.), Сегедин (164.000 ст.), Печуј (160.000 ст.) и Ђер (129.000 ст.).
Развијена пољопривреда: кукуруз, житарице, пиринач, кромпир, шећерна репа, дуван, сунцокрет, соја, уљана репица, лан, конопља, винова лоза (планина Мечек, северно од Блатног језера, околина Егера и Ђенђеша, околина Токаја), сточарство, рибарство (Дунав, Тиса, вештачки рибњаци). Рудно богатство: боксит (Бакоњска шума), манган (Уркут), уран (Мечек), лигнит, нешто нафте и природног гаса.
Индустрија је развијена у ширем подручју Будимпеште (црна и обојена металургија, машинска, петрохем., фармацеутска, електротехничка индустрија, хемијска, обуће, папира, кожарска, намештаја, рафинерије нафте). Већа речна пристаништа су: Чепел (Будимпешта) и Дунауварош. Главне извозне луке: Копер (Словенија) и Ријека (Хрватска); међународни аеродром у Будимпешти. Развијен туризам: Блатно језеро и Будимпешта.
Новчана јединица: мађарска форинта; 8.162 $ ДБП/ст. (2003.).
Будимпешта, главни град Мађарске (1,74 мил. ст.; 2002.) формиран 1873. спајањем Будима на десној и Пеште на левој обали Дунава. Најстарији трагови насеља су из неолит; остаци римског насеља (2. в.). Од 15. в. престоница је Мађарске. Турци су владали градом 1541-1686. После Другог светског рата Будимпешта се развија под комунистичком влашћу (грађански немири 1956. и 1980.). Године 1989. проглашена Мађарска Република. Културни (Краљевски дворац 19. в, Катадрала Св Стефана 1851-1905., синагога 1854-1859.– највећа у Европи, Неоготска црква Св. Матије 19. в., Рибарска тврђава, парламент, опера и др.) и образовни (универзитет; 1635., високе школе, академија наука и уметности, библиотеке и др.) центар земље. У Будимпешти се налазе бројна купалишта на термалним изворима, нека још из времена Турака (Рац, Фудас, Гелерт, Часар). Индустрија: машинска, моторних возила, турбина, локомотива, трактора, електротехничка индустрија, прехрамбена, дрвна. Центар железничког и друмског саобраћаја Мађарске, пристаниште на Дунаву; међународни аеродром.
Албанија Андора Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Бугарска Ватикан Велика Британија Грчка Данска Естонија Ирска Исланд Италија Кипар Летонија Литванија Лихтенштајн Луксембург Мађарска Македонија Малта Молдавија Монако Немачка Норвешка Пољска Португалија Румунија Русија Сан Марино Словачка Словенија Србија Украјина Финска Француска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Швајцарска Шведска Шпанија