Ирска
Званичан назив: Република Ирска
Државно уређење: парламентарна република
Површина: 70.273 km2
Број становника: 3.917.203 ст. (2002.)
Густина насељености: 55,7 ст./km2
Главни град: Даблин (496.000 ст., агломерација 993.000 ст.; 2002.)
Званични језици: ирски и енглески
Валута: евро
ДБП/ст.: 38.730 $ (2003.)
Ирска (Република Ирска), држава на крајњем западу Европе, на јужном и западном делу истоименог острва (83% површине). Има површину 70.273 km2, 3.917.203 ст. (2002.) и густину насељености 55,7 ст./km2. Главни град је Даблин (496.000 ст., агломерација 993.000 ст.; 2002.). Званични језици су ирски и енглески. Државно уређење: парламентарна република.
У средишњем делу Ирске налази се заталасана низија, која је окружена громадним планинама (на северу и северозападу Каледонске, на југу Херцинске). Клима је приатлантска са великом влажношћу и под сталним утицајима западних ветрова. Најдужа река је Шенон; мочваре, тресетишта и језера. На северу Ирске има језера: Кориб, Елен, Ри, Дерг. Листопадне шуме су деградиране, данас доминирају пашњаци. Шуме покривају 9% територије.
Око 30% становништва концентрисано је на ширем подручју Даблина. Нац. хомогена држава: 93% Ирци. Верска припадност: 85% католици, протестанти, презбитеријанци и др.
Већи градови су (2002.): Корк (123.000 ст.), Голвеј (66.000 ст.) и Лимерик (54.000 ст.).
Развијена пољопривреда – јечам, зоб, пшеница, кромпир, шећерна репа, поврће, воће, месно и млечно говедарство, овчарство; рибарство (западна обала Ирске). Рудно богатство: угаљ, тресет, цинк, олово, бакар и сребро.
Развијена индустрија (Даблин и Корк): прехрамбена, машинска, хемијска, фармацеутска, гумарска, електронска (највећи приход), електротехничка индустрија, стакларска, петрохемијска, грађевинског материјала, бродоградња. Развијен друмски, железнички, водни и ваздушни саобраћај. Главне луке су: Даблин, Дан Логер, Корк, Лимерик и Рослар; трајектне везе са Великом Британијом; 3 међународна аеродрома (Даблин, Шенон, Корк).
Новчана јединица: евро; 38.730 $ ДБП/ст. (2003.).
Даблин, главни град Републике Ирске (496.000 ст.; агломерација 993.000 ст., 2002.) и лука на ушћу реке Лифије у Ирско море. Изграђен на месту старе данске насеобине из 9. в. Главни привредни и културни центра државе. Универзитет (1521), акладемија наука, глаерије, музеји, црква Св Патрика из 13. века, бродоградња, прехрамбена, текстилна индустрија. У 11. в. га освајају Ирци, а 1170. год. Енглези. У 18. в. се развија у центар трговине платном (развија лука). Главни град Ирске постао је 1922. године, после ослобођења од енглеске власти. Центар града је у грегоријанксом и викторијанском стилу (18-19 в.): Народна кућа (1791), градска већница и кућа на тргу Мерион, дворац (13 в.), прот. катедрала Св. Патрик (1200-1270.), католичка катедрала Св Марија (1815-1825.), универзитет Тринити (1755-1759.), музеји, галерије. Финансијски, трговински и културни центар Ирске.
Албанија Андора Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Бугарска Ватикан Велика Британија Грчка Данска Естонија Ирска Исланд Италија Кипар Летонија Литванија Лихтенштајн Луксембург Мађарска Македонија Малта Молдавија Монако Немачка Норвешка Пољска Португалија Румунија Русија Сан Марино Словачка Словенија Србија Украјина Финска Француска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Швајцарска Шведска Шпанија