Холандија

Званичан назив: Краљевина Холандија

Државно уређење: парламентарна монархија

Површина: 41.528 km²

Број становника: 16.105.285 ст. (2002.)

Густина насељености: 387,8 ст./km²

Главни град: Амстердам (731.000 ст.), а седиште владе Хаг (442.000 ст.)

Званични језик: холандски

Валута: евро

ДБП/ст.: 31.500 $ ДБП/ст. (2003.)

Холандија (Краљевина Холандија), држава у Западној Европи, поред југоисточне обале Северног мора. Има површину 41.528 km², 16.105.285 ст. (2002.) и густину насељености 387,8 ст./km². Главни град је Амстердам (731.000 ст.), а седиште владе Хаг (442.000 ст.). Званични језик је холандски. Државно уређење: парламентарна монархија.

Већи део државе је низијски, на југоистоку је побрђе (огранци Ардена). Обала је ниска, песковита са појасом дина према Фризијским острвима. Око 1/5 територије налази се испод нивоа мора (полдери). Клима је приатлантска. Најдуже реке су: Рајна, Мајна и Шелда (пловни путеви према унутрашњости Западне Европе). Изграђени насипи, формирани полдери, вештачка језера и бројни канали. Некадашња листопадна шума (храст, буква, бреза) је искрчена, обрађена или под травом.

Највећа концентрација становништва је у региону Ранстад Холанда (Хаг, Утрехт, Амстердам, Ротердам), где на 20% површине живи 44% ст. Источни делови Холандије су слабо насељени. Становништво је национално хомогено: 96% Холанђани; 4% остали (Фризијци, Индонежани, Суринамци, Турци и др. По вероисповести: 31% католици, протестанти, муслимани и др.

Већи градови су (2001. год.): Ротердам (593.000 ст.), Утрехт (234.000 ст.), Ајндховен (202.000 ст.), Тилбург (193.000 ст.), Гронинген (173.000 ст.), Апелдорн, Нејмеген, Енскеде, Харлем, Арнем,. Планска насеља изграђена на полдерима су: Лелистад и Емелорд.

Интензивна земљорадња: житарице, кукуруз, шећерна репа, уљана репица, поврће, цвеће (1. у свету). Развијено сточарство: млечно и месно говедарство; рибарство (Северно море, Атлантски океан). Рудно богатство: нафта, природни гас, камена со.

Развијена индустрија: црна и обојена металургија, бродоградња (Ротердам, Амстердам, Вилсинген), електротехничка индустрија, електронска, петрохемемијска, брушење дијаманата (Амстердам). Главне луке су: Ротердам (највећа теретна лука у свету) и Амстердам; пристаништа на рукавцима и каналима; 9 међунар. аеродрома (највећи Амстердам, Ротердам, Мастрихт и Гронинген).

Новчана јединица: евро; 31.500 $ ДБП/ст. (2003.).

Амстердам, главни град Холандије (престоница Хаг), на реци Амстел, има 731.000 ст. (2001.). Изграђен је на мочварној обали у 13. в. као рибарско насеље Године 1300. добија статус градског насеља; 1369. прикључен је Ханзи (Савез европских трговачких градова). У 14-16. в. Амстердам се развија у центар холандске трговачке и поморске моћи. Обухвата 90 острва у старом градском језгру која су повезана мостовима. У 18. в. је доживео стагнацију, а 1875. год. после повезивања каналом са Северним морем (касније повезан и са Рајном) поново је оживео. У Другом светском рату Немци су га окупирали. После Другог светског рата постао је једна од највећих европских лука, финансијски и трговачки центар Холандије. Центар града је трг Дам, који обухвата краљевску палату (17. в.), реформаторску Нову цркву (15 в.) и трговачку улицу Калверстрат. У граду се налази јеврејска четврт са Рембрантовом кућом, Државни музеј, Градски музеј, Гогов музеј Ван Гога, Тропски музеј, универзитет (1632.) и др. Развијена индустрија: брусионица дијаманата, аутомобилска, хемијска, прехрамбена, бродоградилиште и др.