Географски речник

АДА- речно острво настало таложењем речних наноса у доњем току равничарских река на местима где је смањена механичка снага водотока

АБРАЗИЈА- разарање обале деловањем таласа

АЗИМУТ- угао који заклапа неки положај са правцем севера, а одређује се у смеру казаљке на сату

АКУМУЛАЦИЈА- таложење разореног материјала, који су се од чврсте или растресите подлоге одвојене под дејством спољашњих сила

АЛУВИЈАЛНЕ РАВНИ- равни које настају акумулативним радом великих река

АНЕКУМЕНА- ненасељени део Земље

АНТАРКТИДА- континент на Антарктику

АНТАРКТИК- јужна поларна област насупрот Арктику

АРЕИЧНА ПОДРУЧЈА- подручја без водених токова

АРКТИК- северна поларна област

АРХИПЕЛАГ- група острва

АСТЕРОИДИ- хладна небеска тела без светлости, која круже око Сунца

АСТРОНОМИЈА- наука о небеским телима и васиони у целини

АСТРОНОМСКА ЈЕДИНИЦА- средња удаљеност земље од Сунца; 1 ај = 149,6 x 106 km

АТМОСФЕРА- ваздушни омотач Земље

АФЕЛ- тачка у којој је Земља најдаље од Сунца (152 мил. km); 4. јула

БАРОМЕТАР- инструмент за мерење ваздушног притиска

БИОСФЕРА- омотач Земље у коме постоји живот

БУШ- полупустињска, пустињска пространства у Аустралији местимично обрасла испреплетаним бодљикавим жбуњем

ВАДИ (УАДИ)- суве речне долине или долине са повременим токовима у пустињама Северне Африке и Арабијског полуострва

ВАЗДУШНЕ МАСЕ- масе ваздуха сличних својстава

ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК- притисак стуба ваздуха на јединицу површине

ВАЛОВ- ледничко корито, долина којом се ледник кретао

ВАСИОНА (КОСМОС)- бзгранични простор са свим небеским телима у њему

ВЕНАЧНЕ ПЛАНИНЕ- планине настале набирањем Земљине коре (хоризонталним покретима у геосинклиналама услед бочног потиска)

ВЕТАР- хоризонтално струјање ваздушних маса од области вишег према области нижег ваздушног притиска

ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА- степен засићености ваздуха воденом паром

ВОДОСТАЈ- ниво воде у реци у тренутку осматрања, изражава се cm

ВОЛФРАМ (ТУНГСТЕН)- веома тврд и отпоран метал који се употребљава за добијање волфрам-челика и влакна електричних сијалица

ВРЕМЕ- тренутно стање климатских елемената у атмосфери изнад неког места

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА- стручно превиђање временских прилика, којим се баве метеоролози

ВУЛКАН- место на коме магма избија на поврсину Земље, најчешће у облику купастог узвишења на чијем се врху налази левкасто удубљење - кратер

ВУЛКАНИЗАМ- све појаве везане за покретање и избијање магме на површину Земље

ГАЛАКСИЈА- други назив за звездане скупове

ГЛАЦИЈАЛНИ ПРОЦЕС- геоморфолошки процес који настаје деловањем леда, снега и мраза (ниских температура).

ГЕОГРАФИЈА- ДЕФИНИЦИЈА

(1) Карл Ритер- Географија је наука која проучава узајмно дејство три главна омотача: ваздуха, воде и земље. Њен предмет проучавања је простор на површини Земље. Простор је скелет географије и уједно основ да се мноштво историјских чињеница доведе у системску везу.

(2) Алфред Хетнер- Географија је хоролошка наука- наука о Земљиној површини, она проучава Земљин простор у његовој различитости и узајамним просторним односима. Она није ни природна, ни друштвена наука већ и једно и друго. Географија не испитује ни развој ни суштину предмета који проучава већ само њихов однос у простору. Предмет географије представља природа појединих индивидуалних простора или места на Земљи.

(3) Пол Видал де ла Блаш- Непосредан предмет проучавања географије је Земљина површина, тј. укупност појава насталих у зони контакта чврстих, течних и ваздушних маса.

(4) Дефиниција из Резолуције Aмеричког географског друштва (1954.)- Географија је наука која проучава размештај предмета на Земљиној површини и њихове међусобне везе које одређују карактер појединих територија.

(5) Питер Хагет- Географија је систем наука са неколико подсистема. Она истражује просторну организацију људског друштва и његове узајамне односе са географском средином.

(6) Дефиниција из Резолуције X конгреса географа СФРЈ (1977.)- Географија је комплексна наука односно систем природних и друштвених географских научних дисципина које проучавају природне и производно - територијалне комплексе и њихове компоненте, те законитости у систему природа - друштво.

(7) Проф. др Душан Гавриловић- Географија је скуп научних дисциплина које се баве проучавањем природне средине и друштва.

ГЕОГРАФСКА ДУЖИНА- лучно растојање неког места од Гринича према истоку или западу

ГЕОГРАФСКА КАРТА- умањен графички приказ површине Земље или неког њеног дела на равни

ГЕОГРАФСКА ШИРИНА- лучно растојање неког места од Екватора према северу или југу

ГЕОГРАФСКИ ОМОТАЧ- сложени омотач Земље у чијим се границама додирују, узајамно прожимају и узајамно делују нижи слој атмосфере, површински слој литосфере, хидросфере и биосфере

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОВИ- тачке у којима Земљина оса продире површину Земље

ГЕОЛОГИЈА- наука о развоју Земље, њеној грађи и саставу

ГЕОЛОШКИ РАЗВОЈ- стварање и развој Земљине коре (стварање стена)

ГЕОМОРФОЛОГИЈА- научна дисциплина која проучава особине, настанак, развој и савремену динамику рељефа Земљине површине

ГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА- унутрашња топлота Земље, која се може искористити за добијање електричне енергије

ГЕОЦЕНТРИЧНИ СИСТЕМ- схватање да је Земља у средишту свемира и да се све окреће око ње (Птоломеј, 2. в.)

ГЛАЦИЈАЛНИ ПРОЦЕС- геоморфолошки процескоји настаје деловањем леда, снега и мраза.

ГЛОБУС- умањен модел Земљине лопте

ГОНДВАНА- стара копнена маса коју су некада заједно чинили данашњи континенти Јужна Америка, Африка, Аустралија и Антарктида

ГРАБЕН- издужени појас Земљине коре спуштен дуж бочних раседа

ГРАВИТАЦИЈА- сила теже, својство свих тела да привлаче једно друго силама које зависе од њихове масе

ГРЕГОРИЈАНСКИ КАЛЕНДАР- најзаступљенији каледар на свету

ГРОМАДНЕ ПЛАНИНЕ- планине настале издизањем делова земљине коре дуж великих раседних пукотина

ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ- просечан број становника по квадратном километру

ДАТУМСКА ГРАНИЦА- граница која се претежно поклапа са 180. меридијаном

ДЕАГРАРИЗАЦИЈА– одлазак становништва из пољопривредних области (смањење броја пољопривредног становништва)

ДЕЛТА- тип речног ушћа, настаје акумулацијом честица на месту уливања реке у море или океан (рачвасто)

ДЕРУРАЛИЗАЦИЈА- одлазак становништва са села

ДЕФОРЕСТАЦИЈА - смањење шумских површина сечом и осталим начинима искоришћавања (Амазонија)

ДИНЕ- срполики пешчани наноси у пустињи

ДИСТРИКТ- округ,област

ДУГОДНЕВИЦА- дан са најдужом обданицом у години ( 21/22.VI на северној полулопти, 22. XII на јужној полулопти)

ЕКВАТОР- највећа паралела

ЕКВАТОРИЈАЛНА КЛИМА- тип климе која влада у уском појасу око екватора

ЕКЛИПТИКА- велики круг небеске сфере по коме се врши привидно годишње кретање Сунца

ЕКСПЛОАТАЦИЈА- искоришћавање, вађење руде

ЕКУМЕНА- насељени део света

ЕНДОРЕИЧНА ПОДРУЧЈА- подрчја у којима воде не отичу у море, него у унутрашња језера

ЕНТИТЕТ- део територије неке државе, без обележја међународне државне независности

ЕПИРОГЕНИ ПОКРЕТИ- лагана вековна издизања и спуштања пространих површина Земљине коре која не изазивају измену њене структуре

ЕПИЦЕНТАР- тачка на површини Земље, у којој се најјаче испољава земљотрес

ЕРГ- тип песковите пустиње

ЕРОЗИЈА- разарање стеновите подлоге и тла дејством спољашних сила

ЕСТУАР- левкасто речно ушће, левкасти залив, настао потапањем речном ушћа и преиначен радом плиме и осеке, као и таласа

ЕТНОС- народ, народни-етнички

ЗАЛИВ- део океана, мора или језера, прилично дубоко увучен у копно, који има слободну размену воде са основним делом воденог басена

ЗАПАДНИ ВЕТРОВИ- стални ветрови умереног појаса

ЗВЕЗДЕ- усијана гасовита васионска тела лоптастог облика

ЗЕМЉИНА КОРА-површински стеновит омотач Земље

ЗЕМЉИШТЕ (ТЛО)- растресити површински слој Земљине коре настао распадањем стена, таложењем минералних и органских материја, који се одликује плодношћу

ЗЕМЉОТРЕСИ- изненадно, краткотрајно подрхтавање појединих делова Земљине коре

ЗЕМЉОУЗИ- уски појасеви копна који повезују шире водене целине

ЗЕНИТ- тачка на небу тачно изнад насе главе

ИЗВОР- место где подземна вода избија на површину

ИЗДАН- подземна вода која лежи на вододрживом слоју

ИЗОБАТЕ- затворене криве линије које на карти спајају тачке исте дубине

ИЗОБАРЕ- затворене криве линије које на карти спајају тачке са једнаким ваздушним притиском

ИЗОГОНЕ -затворене криве линије које на географској карти повезују места исте магнетске деклинације

ИЗОНЕФЕ- затворене криве линије које на карти спајају тачке исте облачности

ИЗОТЕРМЕ- затворене криве линије које на карти спајају тачке исте темперетуре

ИЗОХАЛИНЕ- затворене криве линије које на карти спајају тачке исте сланости морске воде (салинитета морске воде)

ИЗОХИГРЕ- затворене криве линије које на карти спајају тачке исте влажности ваздуха

ИЗОХИЈЕТЕ- затворене криве линије које на карти спајају тачке исте количине падавина

ИЗОХИПСЕ- затворене криве линије које на карти спајају тачке исте надморске висине

ИЗОХЕЛЕ- затворене криве линије које на картама повезују места с истом инсолацијом

ИЗОСЕИСТЕ- затворене криве линије које на карти спајају тачке исте јачине земљотреса

ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА- повећање броја запослених у индустрији

ИНСОЛАЦИЈА- трајање сијања Сунца (Сунчевог сјаја)

ИСТОЧНИ ВЕТРОВИ- стални ветрови у хладним појасевима

ЈАМЕ- подземни облик крашког рељефа

ЈЕЗЕРА- удубљења у копну испуњена водом

ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР- стари календар који користи Српска православна црква

КАДМИЈУМ- метал који се употребљава у зубарској техници, и као материјал за израду електрода

КАМПОС- назив за саване у Јужној Америци

КАЊОН- дубока, уска речна долина са готово вертикалним странама

КАУЧУК- гума која се добија из млечног сока више врста дрвета која расту у Јужној Америци, Јужној и Југоисточној Азији

КИСЕЛЕ КИШЕ- мешавина загађеног ваздуха и кише (шкоде дрвећу, људима, биљкама...)

КЛИЗИШТЕ- место где се јавља споро или брзо кретање површинских растреситих и неотпорних слојева

КЛИМА- просечни висегодичњи режим типова времена изнад неког места

КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ- елементи којима се изражава стање ваздуха (температура тла и ваздуха, испаравање, облачност, инсолација, падавине, снежни покривач (висина и трајање), трајање ветра (правац и брзине)

КЛИМАТСКИ ЧИНИОЦИ/ФАКТОРИ- чиниоци који одређују климу неког места (географска ширина, распоред мора и копна, надморска висина, орографија, ледени покривач, океанске струје, удаљеност од океана)

КЛИСУРА- уска, дубока долина стрмих страна у планинама; настаје вертикалном ерозијом тј. усецањем воденог тока

КЛИФ- вертикални одсек настао разарањем стена на морској обали

КОБАЛТ- белосиви метал од чијег се оксида добија лепа плава боја

КОЛИЧИНА ПАДАВИНА- изражава се у мм-висина падавина од 1мм одговара 1л воде на површини од 1 m²

КОМЕТЕ- („звезде репатице“) које обилазе око Сунца по врло издуженим путањама

КОМПАС- справа за одређивање стране света на основу магнетне игле

КОМПОЗИТНЕ ДОЛИНЕ- долине река које се наизменично састоје од котлина и клисура

КОНКВИСТАДОРИ- шпански и португалски освајачи у Средњој и Јужној Америци

КОНТИНЕНТИ- најкрупније копнене целине

КОНУРБАЦИЈА- велика урбана средина настала спајањем неколико суседних градова, насеља

КРАТКОДНЕВИЦА- дан са најкраћом обданицом у години (22.XII на северној полулопти, 21/22.VI на јужној полулопти)

КРАШКА ЈЕЗЕРА- језера настала у крашким удубљењима

КРАШКИ ПРОЦЕС- геоморфолошки процес који настаје дејством текуће и атмосферске воде на растворљиве стене

КРИК- назив за реку или поток у Аустралији који периодично пресушују

КРИПТОДЕПРЕСИЈА- („скривена депресија“), језеро чије дно је испод, а површина изнад морског нивоа, нпр. Скадарско језеро, највећа криптодепресија у Европи

КУРС- угао између правца севера и правца кретања

ЛАВА- магма на површини Земље

ЛАГУНА- плитки део океана (мора) одвојен од њега пешчаним спрудом (лидо) или коралним гребеном, а спојен с њим уским мореузом

ЛЕДНИК- покретна маса леда

ЛЕС- једнородна порозна седиментна стена, најчешце жуцкасте боје

ЛИТОСФЕРА- стеновити омотач Земље

ЛИТОСФЕРНЕ ПЛОЧЕ- крупни чврсти блокови Земљине литосфере

ЛОКСОДРОМА- равна линија курса која сече меридијане под истим углом

ЉАНОС- тип високо травних савана на североистоку Јужне Америке (на левој обали реке Ориноко)

МАГЛА- концентрација ситних водених капљица или ледених кристала у приземном слоју атмоспхере, које снижава хоризонталну видљивост ваздуха до 1 km

МАГМА- ужарена материја у унутрашњости Земље

МАГМАТСКЕ СТЕНЕ- стене у Земљиној кори настале хлађењем и очвршћавањем магме

МАНГРОВА- врста вегетације у приобалним мочварама тропског појаса

МАНИОКА- („касава“) корен богат брашном биљке која расте у Индији, Јужној Америци и Африци

МАРИКУЛТУРА- вештачки узгој морских организама у мору

МЕАНДРИ- вијугави делови корита равничарских река

МЕРИДИЈАНИ- замишљени полукругови који спајају географске полове

МЕСЕЦ- Земљин природни сателит

МЕТАМОРФНЕ СТЕНЕ- стене које настају преображајем стена под дејством високих притисака и температура

МЕТЕОР- тврда честица која се креће међупланетерним простором

МЕТЕОРИТ- остатак метеора који је доспео на Земљу

МЕТРОПОЛА- главни град, престоница или само велики град

МИГРАЦИЈЕ- пресељења људи из једног места у друго

МИНЕРАЛИ- природна једињења настала природним (геолошким) процесима која су карактеристичног хемијског састава, имају строго уређену атомску структуру и различите физичке карактеристике

МИНЕРАЛОГИЈА- научна дисциплина која проучава минерале

МОЛИБДЕН- метал веома драгоцен у добијању челика

МОНСУНИ- периодични ветрови који су карактеристични за јужну и југоисточну Азију

МОНСУНСКА КЛИМА- клима под утицајем монсуна

МОРА- делови океана издвојени копном или подводним рељефом

МОРЕНЕ- бедеми стеновитог материјала који је оставио ледник

МОРЕУЗИ- водена сужења која повезују мора или океане

МОРСКЕ МЕНЕ- плима и осека (оне настају претежно под утицајем Месечеве гравитације, а и гравитације Сунца)

МОРТАЛИТЕТ- број умрлих у току једне године на 1000 становника, изражава се у промилима (‰)

МОФЕТЕ- пукотине из којих избија угљен-диоксид

МОЧВАРЕ- делови копна засићени водом, са посебним растињем и тресетом

МРТВАЈЕ- („мртва вода“ или „стара река“) пресечени или напуштени меандри. Напуштени меандри без воде називају се стараче.

МУВА ЦЕ-ЦЕ- мува која је распрострањена у шумама уз реке и језера Централне Африке, преносник узрочника заразне бoлeсти спавања

НАБРАНЕ ПЛАНИНЕ-ВЕНАЧНЕ ПЛАНИНЕ планине настале набирањем Земљине коре (хоризонталним покретима у геосинклиналама услед бочног потиска и притиска)

НАДМОРСКА ВИСИНА- вертикална удаљеност неке тачке од нивоа мора

НАТАЛИТЕТ- број живорођених у току једне године на 1000 становника, изражава се у промилима (‰)

НЕФРИТ- минерал бубрежастог облика који се употребљава за прављење печата

НИЗИЈА- равничарски део копна значајног простирања смештен на надморској висини до 200 m

ОБДАНИЦА- временски размак између изласка и залазка Сунца

ОБЕЛИСК- високи споменик који се сужава при врху

ОБЛАЧНОСТ- прекривеност неба облацима, изражава се у десетинама

ОЗОНСКИ СЛОЈ- слој атмосфере који штити живи свет на Земљи од штетног деловања Сунчевог зрачења

ОКЕАНИ- највеће целине Светског мора

ОРОГЕНЕЗА- (на грчком орос-планина, генезис-постанак) постанак, стварање планина, раздобље у развитку Земљине коре

ОРОГЕНИ ПОКРЕТИ- покрети издизања и спуштања Земљине коре, којим настају планине и котлине (и који мењају њену структуру)

ОРТОДРОМА- најкраћа удаљеност између две тачке на Земљиној површини

ОСЕКА- снижавање нивоа мора

ОСТРВА- мањи делови копна окружени са свих страна водом

ПАЛЕОНТОЛОГИЈА- наука која проучава фосиле

ПАМПАС- назив за степу у Јужној Америци

ПАРАЛЕЛЕ- замишљени кругови који су нормални на меридијане, пружају се правцем запад-исток

ПАРСЕК- удаљеност са које угао паралаксе звезде износи 1“; 1 pc = 3,26 сг = 3,085 x 1013 km

ПАСАТИ- стални ветрови жарког појаса

ПЕРИХЕЛ- тачка у којој је Земља најближа Сунцу (147 мил. km); 3. јануара

ПЕРМАФРОСТ- стално смрзнуто тло

ПЕТРОЛОГИЈА- научна дисциплина која проучава стене

ПЕЋИНА- шупљина у горњем слоју Земљине коре са једним или више отвора

ПЛАНЕТЕ- васиоска тела која обилазе око Сунца или других звезда

ПЛАНИНА- јасно истакнуто пространо узвишење у рељефу копна, које се издиже изнад околних нижих и заравњених терена; према начину постанка деле се на: громадне (раседне), веначне (набране) и вулканске, а према висини деле се на: ниске (до 1000 m), средње (1000-2000m) и високе (преко 20000 m)

ПЛИМА- подизање нивоа мора

ПОВИЈА- речном ерозијом снижена развођа између две наспрамне речне долине

ПОВРАТНИЦИ- карактеристичне паралеле, северни 23^о27’ N и јужни 23^о27’ S

ПОВРШ- пространа зараван ерозивног порекла

ПОЛАРНЕ НОЋИ- ноћи током којих Сунце не излази дуже од 24h

ПОЛАРНИ ДАНИ- дани током којих Сунце не залази дуже од 24h

ПОЛАРНИЦИ- карактеристичне паралеле, северни 66^о33’ N и јужни 66^о33’ S

ПОЛУОСТРВА- делови копна који изразито залазе у водено пространство

ПОМРАЧЕЊЕ МЕСЕЦА- астрономска појава која се дешава приликом уласка Месеца у Земљину сенку што се може десити само када је Месец пун, у опозицији, односно онда када се Месец, Земља и Сунце налазе на једној прави, тако да је Земља између Сунца и Месеца

ПОМРАЧЕЊЕ СУНЦА- астрономска појава која се дешава када Сунце баца Месечеву сјену на површину Земље, што се може догодити само када је Месец у фази младине, односно у положају коњункције, када се налази између Земље и Сунца.

ПОНОРНИЦА- река која након површинског тока понире у подземље у крашким теренима

ПОТАША- калијум-карбонат кој се употребљава у производњи стакла и сапуна

ПРЕВЛАКА- уска површина копна која спаја два значајнија дела копна или два континента

ПРЕРИЈА- назив за степу у Северној Америци

ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ- разлика између броја рођених и броја умрлих људи изражава се у промилима (‰)

ПРОДУКТИВНОСТ РАДА- стваралачка снага. Мери се обимом обављеног посла или количином произведених добара

ПУСТА- назив за степу у Средњодунавској (Панонској низији)

ПУСТИЊА- област која услед велике оскудице влаге има слабо развијену вегетацију

ПУСТИЊСКА КЛИМА- клима која влада у областима које примају мање од 100 mm падавина годишње

РАВНИЦА- облик рељефа који се карактерише малим нагибима и незнатним кoleбањима висина

РАВНОДНЕВИЦА- дани ( 21.III и 23. IX) када обданица и ноћ трају једнако

РАЗВОЂЕ- узвишење које дели два суседна слива

РАЗМЕР- однос неке дужине на карти и њој одговарајуће дужине у природи

РАЗМЕРНИК- дуж на карти уз чије подеоке је уписана одговарајућа дужина у природи

РАЗУЂЕНОСТ ОБАЛЕ- одступање обале од праве линије

РАСА- већа група сродних људи са истородним главним обележјима

РЕВОЛУЦИЈА ЗЕМЉЕ- обилажење Земље око Сунца

РЕГИЈА- засебна територија која се по нечему разликује од суседних територија

РЕГРЕСИЈА- повлачење мора услед издизања копна

РЕКА- већи водени ток који тече коритом које је тај ток издубио

РЕЛАТИВНА ВИСИНА- разлика између две надморске (апсолутне) висине

РЕЉЕФ- све неравнине, испупчења и удубљења на површини Земље

РЕЧНА МРЕЖА- све реке на једној територији

РЕЧНИ СИСТЕМ- главна река са својим притокама

РЕЧНИ СЛИВ- површина са које вода отиче у један речни систем

РИВИЈЕРА- приморски крај (посебно на Средоземном мору)

РИЈАС - потопљено речно ушће

РОТАЦИЈА ЗЕМЉЕ- обртање Земље око замишљене осе

РТ- најистуренији део копна који залази у водено пространство

САВАНА- простране равнице тропског појаса обрасле високом травом

САЗВЕЖЂЕ- делови звезданог неба, издвојени ради лакше оријентације на небеској сфери и означавања звезда

САЛИНИТЕТ- количина растворених соли у морској води, изражаве се у промилима ‰ (1 ‰ означава један грам растворених соли у једном килограму морске воде)

САТЕЛИТИ- небеска тела која обилазе око планета

СВЕТЛОСНА ГОДИНА- пут (растојање) који пређе светлосни зрак за годину дана путујуćи при томе брзином од 300.000 km/s (брзином светлости)

СВЕТСКИ ОКЕАН- сви океани и мора на Земљи

СЕВЕРЊАЧА- најсјајнија звезда у сазвежђу Малог медведа

СЕДИМЕНТНЕ СТЕНЕ- стене настале таложењем честица које могу бити различитог порекла и величине

СЕИЗМОГРАФ- инструмент који бележи земљотресе

СЕЛВАС- тешко проходне тропске кишне шуме ( прашуме у Јужној Америци)

СИНОПТИЧКА КАРТА- карта на основу које се прави временска прогноза

СЛАМОВИ- сиромашне четврти великих градова (најчешће) слабије развијених земаља

СОЛФАТАРЕ- пукотине из којих избија сумпорводоник

СТЕНА- скуп сачињен од једног или више минерала одређеног хемијског састава и одређене структуре

СТЕПА- травната заједница унутар умереног појаса

СУНЧЕВ СИСТЕМ- Сунце са свим небеским телима која обилазе око њега

ТАЈГА- зона четинара на северној полулопти

ТАЈФУН- назив тропских циклона у западном делу Тихог океана

ТАНИН- материја која се добија од шишарки и коре разног листопаднг дрвећа, а користи се за штављење коже

ТАПИОКА- зрнасто скробно брашно које се добија из корена биљке маниока

ТЕКТОНСКА ЈЕЗЕРА- језера чије су котлине настале спуштањем копна дуж дубоких раседа

ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА- степен загрејаности ваздуха

ТЕРМОМЕТАР- инструмент за мерење температуре

ТЕРЦИЈАРИЗАЦИЈА- повећање броја запослених у услужним делатностима

ТОПОГРАФСКЕ КАРТЕ- крупноразмерне карте

ТОРНАДО- назив снажног атмосферског вртлога у САД

ТРАНСГРЕСИЈА- подизање нивоа мора

ТУНДРА- биљна зона чији је биљни свет углавном представљен лисајевима и маховинама

УРБАНИЗАЦИЈА- развој градова и повећање броја градског становништва

УРАГАН- ветар разорне снаге ( брзина преко 30m/s) и знатног трајања

ФЈОРДОВИ- дугачки, уски, дубоки, вијугави морски заливи завучени више километара у копно са стрмим стеновитим обалама настали потапањем ледничких долина

ФОСИЛИ- окамењени остаци биљака и животиња из геолошке прошлости

ФУМАРOЛE- пукотине из којих избија водена пара

ХЕЛИОЦЕНТРИЧНИ СИСТЕМ- схватање да је Сунце у средишту свемира (Коперник, 16. в.)

ХИГРОМЕТАР- инструмент за мерење релативне влажности ваздуха

ХИДРОСФЕРА- водени омотач Земље

ХИПОЦЕНТАР- жариште земљотреса у унутрашњости Земље

ЦИРК- амфитеатрално удубљење на планинским странама изнад снежне границе у којем је нагомилана снежно-ледена маса

ЦУНАМИ- џиновски таласи који настају за време земљотреса и вулканских ерупција на дну мора и океана