Летонија

Званичан назив: Република Летонија

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 64.589 km²

Број становника: 2.377.383 ст. (2000.)

Густина насељености: 36,8 ст./km²

Главни град: Рига (747.000 ст.; 2002.)

Званични језик: летонски

Валута: летонски лат

ДБП/ст.: 4.765 $ (2003.)

Летонија (Република Летонија), држава Источне Европе, на источној обали Балтичког мора. Има површину 64.589 km², 2.377.383 ст. (2000.) и густину насељености 36,8 ст./km². Главни град је Рига (747.000 ст.; 2002.). Званични језик: летонски. Државно уређење: парламентарна република.

У рељефу доминира низија са моренама (западни део Источноевропске низије); на истоку су шумовита узвишења Балтичке висоравни (Гајзинкалнс); између Западне Двине и Лијелупе је пространа низија која се спушта према Ришком заливу. Клима је приатлантска на западу државе и континентална у унутрашњости. Најдужа река је Западна Двина; око 3.000 глацијалних језера. Природну вегетацију чине мешовите шуме обичног бора, смреке и брезе, а поред Ришког залива – шуме обичног бора. Тресетишта заузимају 6% територије, а шумовитост је 44%.

Национални састав становништва: 54% Летонци, 33% Руси, Белоруси, Украјинци, Пољаци, Литванци. Верска структура ст.: 17% протестанти, католици и православци. Око 2/3 ст. живи у градовима, од тога 1/3 у Риги.

Већи градови су (2002.): Даугавпилс (113 000 ст.), Лијепаја (88 000 ст.), Јелгава (66 000 ст.) и Јурмала (55 000 ст.).

Биљна производња – кромпир, житарице, шећерна репа, лан, развијено сточарство, шумарство; тресет.

Индустрија (Рига): електротехничка индустрија, машинска, прехрамбена, дрвна и индустрија папира.; Главне луке су: Рига, Вентспилс (нафтни терминал за извоз руске нафте) и Лијепаја; два међународна аеродрома – Рига и Лијепаја.

Новчана јединица: летонски латс; 4.765 $ ДБП/ст. (2003.).

Рига, главни град и лука Летоније (747.000 ст., 2002.), на ушћу Западне Двине у Ришки залив (Балтичко море). Изграђена 1201. на месту старог ливонског насеља и тврђаве немачких крсташа. Године 1561. Рига постаје слободни град. Од 1581. под влашћу је Пољске, 1621. Шведске и 1710. Русије. Крајем 18. в. развија индустрију трговину и занатство, а крајем 19. в. постаје једна од највећих лука на Балтичком мору. Упркос разарању у Другом светском рату сачуван је део старог градског језгра са уским улицама и многобројним грађавинама из 12-19. в. (под зашитом UNESCO): катедрала (13-18 в.), готска црква Св. Петра (15 в.), замак немачког витешког реда (1336.). На језеру Југли налази се Етнографски музеј на отвореном. Од 1991. главни град, привредни, културни и образовни (универзитет; 1919) центар Републике Летоније. Развијена бродоградња, електротехничка индустрија, машинска, хемијска, дрвна, текстилна, прехрамбена индустрија.