Србија

Србија (Република Србија) је панонска (средњоевропска), подунавска, балканска и планинска држава Јужне Европе. Има површину 88.361 km², 9.398.001 ст. (2002.) и густину насељености 106 ст./km². Главни град је Београд (1,12 мил. ст.; 2002.). Званични језик је српски. Државно уређење: парламентарна република.

У рељефу Србије издвајају се две велике рељефне целине: Панонска и Планинска. Панонска рељефна целина у северном делу земље обухвата део Панонске низије (Бачка, Срем и Банат) и јужни обод Панонског басена (Мачва, Поцерина, Посавина, Колубара, Тамнава, Подриње, Подгорина, Шумадија, Западно Поморавље, Велико Поморавље, Стиг и Браничево). Планинска (Планинско-котлинска) рељефна целина обухвата три посебна дела: средишња зона громадних планина (део старе Српско-македонске масе), западна зона веначних планина (Динарске, Шарске планине, Проклетије, Старовлашко-рашка висија, Копаоничке планине) и источна зона веначних планина (Карпатско-балканске планине). Клима је континентална (Панонској низији и њеном ободу до 600 m н.в.), умерено-континентална (у централном делу Србије до 800 m н.в.), планинска (на планинама изнад m н.в.) и измењено јадранско-средоземна (у Метохијској и јужном делу Косовске котлине). Реке Србије отичу у три морска слива: црноморски (Дунав, Тиса, Бегеј, Тамиш, Нера, Сава, Велика Морава, Млава, Пек, Тимок, Дрина, Колубара, Западна Морава, Јужна Морава), јадрански (Бели Дрим, Клина, Мируша, Топлуга, Пећка Бистрица, Дечанска Бистрица, Ереник) и егејски (Драговиштица, Пчиња, Лепенац, Неродимка-бифуркација). У Србији посторе бројна природна (ледничка, речна, еолска, урвинска) и вештачка језера, као и око 300 извора минералне воде (поред неких су се развиле познате бање). Природну вегетацију представају листопадне шуме (храст,буква), четинарске шуме (јела, смрека, обични и црни бор) и планински пашњаци, а некадашња степа је култивисана. Шуме покривају 26% територије.

Срби чине 82,7% ст., Мађари 3,9%, Бошњаци 1,8%, Роми 1,4% Југословени 1,1%, Хрвати, Црногорци, Албанци, Словаци, Власи, Румуни, Македонци, Бугари, Буњевци, Муслимани (2002. године, без података за Косово и Метохију). Верска структура: православци 85%, католици 5,5%, муслимани 3,2%, протестанти 1,1% и остали.

Већи градови су (2002.): Нови Сад (191.000 ст.), Ниш (174.000 ст.), Крагујевац (146.000 ст.), Суботица (100.000 ст.), Зрењанин, Панчево, Смедерево, Лесковац, Ваљево, Краљево и др.

Пољопривреда: житарице, индустријско биље (шећерна репа, сунцокрет, дуван), поврће и воће, винова лоза; сточарство (свиње, говеда, овце и живина). Рудно богатство: лигнит, мрки угаљ, камени угаљ, нафта, гас, гвожђе, хром, никал, бакар, олово, цинк, антимон, залто, сребро, жива, платина и др.

Индустрија: црна и обојена металургија, металска, машинска, електротехничка, хемијска, петрохемијска, текстилна, прехрамбена, дуванска, индустрија грађевинског материјала, дрвна индустрија и др. Могућности за развој туризма постоје на планинама, изворима термоминералне воде, језерима, у националним парковима (Фрушка Гора, Ђердап, Тара, Копаоник и Шар-планина) и градским центрима. Србија има три међународна аеродрома: Београд („Никола Тесла“), Ниш („Константин Велики“) и Приштина („Слатина“).

Београд, главни град, налази се код ушћа Саве у Дунав. На узвишењу изнад ушћа налази се тврђава Калемегдан са подзиђем, одбрамбеним насипима и утвтрђеним капијама (Музеј оружја). Позната је и Кнез Михаилова улица са културним установама и грађевинама из 19. в., православне цркве: Саборна црква, Храм Св.Саве, музеји: Народни, Етнографски, Музеј савремене уметности, Музеј Српске православне цркве, Музеј Јована Цвијића, Музеј Николе Тесле, аутомобила, ваздухопловни, бројне галерије и др. Пажњу туриста привлачи и Скадарлија, стара градска четврт. Недалеко од Београда налази се међународни аеродром „Никола Тесла“.

Албанија Андора Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Бугарска Ватикан Велика Британија Грчка Данска Естонија Ирска Исланд Италија Кипар Летонија Литванија Лихтенштајн Луксембург Мађарска Македонија Малта Молдавија Монако Немачка Норвешка Пољска Португалија Румунија Русија Сан Марино Словачка Словенија Србија Украјина Финска Француска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Швајцарска Шведска Шпанија