Србија

Званичан назив: Република Србија

Државно уређење: парламентарна република

Површина: 88.361 km2

Број становника: 9.398.001 ст. (2002.)

Густина насељености: 106 ст./km2

Главни град: Београд (1,12 мил. ст.; 2002.)

Званични језик: српски

Валута: српски динар

ДБП/ст.: 5.630 $ (2007.)

Србија (Република Србија) је панонска (средњоевропска), подунавска, балканска и планинска држава Јужне Европе. Има површину 88.361 km2, 9.398.001 ст. (2002.) и густину насељености 106 ст./km2. Главни град је Београд (1,12 мил. ст.; 2002.). Званични језик је српски. Државно уређење: парламентарна република.

У рељефу Србије издвајају се две велике рељефне целине: Панонска и Планинска. Панонска рељефна целина у северном делу земље обухвата део Панонске низије (Бачка, Срем и Банат) и јужни обод Панонског басена (Мачва, Поцерина, Посавина, Колубара, Тамнава, Подриње, Подгорина, Шумадија, Западно Поморавље, Велико Поморавље, Стиг и Браничево). Планинска (Планинско-котлинска) рељефна целина обухвата три посебна дела: средишња зона громадних планина (део старе Српско-македонске масе), западна зона веначних планина (Динарске, Шарске планине, Проклетије, Старовлашко-рашка висија, Копаоничке планине) и источна зона веначних планина (Карпатско-балканске планине). Клима је континентална (Панонској низији и њеном ободу до 600 m н.в.), умерено-континентална (у централном делу Србије до 800 m н.в.), планинска (на планинама изнад m н.в.) и измењено јадранско-средоземна (у Метохијској и јужном делу Косовске котлине). Реке Србије отичу у три морска слива: црноморски (Дунав, Тиса, Бегеј, Тамиш, Нера, Сава, Велика Морава, Млава, Пек, Тимок, Дрина, Колубара, Западна Морава, Јужна Морава), јадрански (Бели Дрим, Клина, Мируша, Топлуга, Пећка Бистрица, Дечанска Бистрица, Ереник) и егејски (Драговиштица, Пчиња, Лепенац, Неродимка-бифуркација). У Србији посторе бројна природна (ледничка, речна, еолска, урвинска) и вештачка језера, као и око 300 извора минералне воде (поред неких су се развиле познате бање). Природну вегетацију представају листопадне шуме (храст,буква), четинарске шуме (јела, смрека, обични и црни бор) и планински пашњаци, а некадашња степа је култивисана. Шуме покривају 26% територије.

Срби чине 82,7% ст., Мађари 3,9%, Бошњаци 1,8%, Роми 1,4% Југословени 1,1%, Хрвати, Црногорци, Албанци, Словаци, Власи, Румуни, Македонци, Бугари, Буњевци, Муслимани (2002. године, без података за Косово и Метохију). Верска структура: православци 85%, католици 5,5%, муслимани 3,2%, протестанти 1,1% и остали.

Већи градови су (2002.): Нови Сад (191.000 ст.), Ниш (174.000 ст.), Крагујевац (146.000 ст.), Суботица (100.000 ст.), Зрењанин, Панчево, Смедерево, Лесковац, Ваљево, Краљево и др.

Пољопривреда: житарице, индустријско биље (шећерна репа, сунцокрет, дуван), поврће и воће, винова лоза; сточарство (свиње, говеда, овце и живина). Рудно богатство: лигнит, мрки угаљ, камени угаљ, нафта, гас, гвожђе, хром, никал, бакар, олово, цинк, антимон, залто, сребро, жива, платина и др.

Индустрија: црна и обојена металургија, металска, машинска, електротехничка, хемијска, петрохемијска, текстилна, прехрамбена, дуванска, индустрија грађевинског материјала, дрвна индустрија и др. Могућности за развој туризма постоје на планинама, изворима термоминералне воде, језерима, у националним парковима (Фрушка Гора, Ђердап, Тара, Копаоник и Шар-планина) и градским центрима. Србија има три међународна аеродрома: Београд („Никола Тесла“), Ниш („Константин Велики“) и Приштина („Слатина“).

Београд, главни град, налази се код ушћа Саве у Дунав. На узвишењу изнад ушћа налази се тврђава Калемегдан са подзиђем, одбрамбеним насипима и утвтрђеним капијама (Музеј оружја). Позната је и Кнез Михаилова улица са културним установама и грађевинама из 19. в., православне цркве: Саборна црква, Храм Св.Саве, музеји: Народни, Етнографски, Музеј савремене уметности, Музеј Српске православне цркве, Музеј Јована Цвијића, Музеј Николе Тесле, аутомобила, ваздухопловни, бројне галерије и др. Пажњу туриста привлачи и Скадарлија, стара градска четврт. Недалеко од Београда налази се међународни аеродром „Никола Тесла“.