Кипар
Званичан назив: Република Кипар
Државно уређење: председничка република
Површина: 9.251 km2
Број становника: 921.000 ст. (2003.)
Густина насељености: 99,6 km2
Главни град: Никозија (209.000 ст.; 2002.)
Званични језици: грчки и турски
Валута: евро
ДБП/ст.: 12.362 $ (2003.)
Кипар (Република Кипар), држава на истоименом острву и у источном делу Средоземног мора, 65 km јужно од Турске и 100 km западно од сиријске обале; површина 9.251 km2, 921.000 ст. (2003.), густина насељеност 99,6 km2, главни град Никозија (209.000 ст.; 2002.), званични језици: грчки и турски; државно уређење: председничка република.
На југозападу је планина Тродос, према северу и истоку се пружа низија Месаорија. Клима је средоземна. Водни токови су кратки и лети пресушују. Најдуже реке су Педијеос и Јилас. Велике површине су пошумљене боровима и еукалиптусима. У нижим зонама вегетацију чини макија, а у вишим су борове, храстове и друге шуме. Шуме покривају 19% територије.
Становништво: На југу живи 92% Грка, а у северном делу 96% Турака. Дели их линија раздвајања од 1964. Вероисповест: Грци су углавном православци (аутокефална кипарска црква), а Турци сунитски муслимани.
Већи градови (2002.): Лимасол (164.000 ст.), Ларнака (73.000 ст.) у грчком делу и Фамагуста (23.000 ст.) у туристичком делу.
Привреда: пољопривреда: агруми, кромпир, маслине, јечам. Рудно богатсво: бакар, азбест, гипс, глина, ћилибар, пирит.
Индустрија: прехрамбена, металска, фармацеутска, намештаја, текстилна. Развијен туризам. Главне луке: Ларнака и Лимасол. Међународни аеродроми: Ларнака и Пафос.
Новчана јединица: данас евро, некада кипарска фунта, нова турска лира; 12.362 $ ДБП/ст. (2003.).
Никозија, главни град, подељен је од 1974. године Атилином (зеленом) линијом на грчки и турски део. У јужном (грчком) делу је касноготска катедрала Св. Јована Еванђелисте (17. в.), Византијски музеј, Етнографски музеј. У северном (турском) делу града је Арап Ахмедова џамија (17. в.), Селимова џамија(бивша католичка црква Св. Софије, 1209-1350.), велики хан (16. в.), Етнографски музеј кипарских Турака.
Албанија Андора Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Бугарска Ватикан Велика Британија Грчка Данска Естонија Ирска Исланд Италија Кипар Летонија Литванија Лихтенштајн Луксембург Мађарска Македонија Малта Молдавија Монако Немачка Норвешка Пољска Португалија Румунија Русија Сан Марино Словачка Словенија Србија Украјина Финска Француска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Швајцарска Шведска Шпанија