Шведска

Званичан назив: Краљевина Шведска

Државно уређење: парламентарна монархија

Површина: 449.964 km2

Број становника: 9.000.000 ст. (2005.)

Густина насељености: 20 ст./km2

Главни град: Стокхолм (762.000 ст., агломерација 1,5 мил. ст., 2002.)

Званични језик: шведски

Валута: шведска круна

ДБП/ст.: 33 669 $ (2003.)

Шведска (Краљевина Шведска), држава у Северној Европи, на Скандинавском полуострву. Има површину 449.964 km2, 9.000.000 ст. (2005.) и густину насељености 20 ст./km2. Главни град је Стокхолм (762.000 ст., агломерација 1,5 мил. ст., 2002.),. Званични језик: шведски. Државно уређење: парламентарна монархија.

На југу је низија Сканија, која се према северу издиже у Јужношведска брда (део балтичког штита); у средишњем делу тектонска удолина, на северу висораван (под ледом и усамљеним врховима). У Балтичком мору Шведској припада 1.000 малих каменитих острва (Еланд, Готланд и др.). На југу је приатлантска клима, у средишњим делу умерено-конт., на С субарктичка. Веће реке су: Торне, Луле и др. (хидроенергија). Глацијална језера су: Венерн, Ветерн, Меларен и др. На југу су листопадне шуме (буква), које према северу прелазе у мешовите. Северно од 60° N су четинарске шуме (смрека, бор и бреза), које на северу прелазе у тундру. Шуме покривају 68% територије.

Шведска је у последњих 250 година имала равномеран раст броја становника (0,5%/год.). Национална припадност: Швеђани (89%), Финци 2%, Лапонци на северу и др. Верска структура: 86% евагелиста, 2% католици, 11% неопредељених и др.

Већи градови (2002.): Гетеборг (478.000 ст.), Малме (267.000 ст.), Упсала (181.000 ст.), Линчепинг (136.000 ст.) и Вестерас (130.000 ст.).

Једна од најразвијенијих држава у свету. Пољопривреда: житарице, шећерна репа, уљана репица, млечно, месно говедарство; Рибарство (харинга у Балтичком мору). Рудно богатство: гвоздена руда (Кируна, Галивар, Малбергет, Гренгезберг), фосфор, бакар, цинк, олово, пирит, арсен (Скелефте – највеће налазиште у Европи), уран и угаљ.

Индустрија: црна, обојена металургија, машинска, аутомобилска, бродоградња, петрохемемијска, авионска, папира, хемијска, фар­мацеутска и др. Главне луке су: Гетеборг, Хелсингборг, Малме и Стокхолм; трајектне везе са Данском: Хелсингборг – Хелсингор, Малме – Копенхаген; 2.052 km унутрашњих пловних путева; 48 аеродрома.

Новчана јединица: шведска круна; 33 669 $ ДБП/ст. (2003.).

Стокхолм, главни град и лука Шведске (762 000 ст. агломерација 1,5 мил. ст. 2002.) на северној обали Балтичког мора. Основан је 1187., седиште ширења лутеранског покрета у Шведској и Ханзе (Савез европских трговачких градова). Развио се на неколико острва и полуострва. Привредно, културно, политичко и научно седиште државе. Старо градско језгро на три острва: скупштина (1898-1904.), краљевска палата (1690-1745.), катедрала (13. в.), Немачка црква (1638-1642.), барокна витешка кућа (1641-1676.), музеји (Васа, Етнолошки, Национални, модерне уметности, Нордијски), градска већница (1911-1923.), седиште Нобелове задужбине. Развијена бродоградња, машинска, хемијска, текстилна, електротехничка индустрија, графичка, прехрамбена индустрија.