Грађа Земље

ГРАЂА ЗЕМЉЕ

1. ЗЕМЉИНА КОРА

а) континентска кора (SiAL) – дебљина 20 – 80 km

б) океанска кора (SiMa) – дебљина 5 – 10 km

2. ОМОТАЧ ЈЕЗГРА – дебљина око 2.900 km

3. ЗЕМЉИНО ЈЕЗГРО – NiFe, полупречник око 3.450 km

-ЛИТОСФЕРА- Земљина кора + горњи део омотача језгра

-Мохо-слој (површина Мохоровичићевог дисконтинуитета)- гранична зона између Земљине коре и горњег дела Земљиног омотача; граница различитих брзина ширења сеизмичких таласа на дубини од 54 km ( дубина варира између 5 km испод океана и 75 km испод најдубљих делова континенталне коре)

- Гутенбергов дисконтинуитет- налази се на дубини од 2.900 km; дели доњи део Земљиног омотача од Земљиног језгра

- геотермички ступањ- за свака 33 m дубине температура Земље расте за 1 °C

Унутрашња грађа Земље и слојевитост атмосфере

-Земљина кора –ЛИТОСФЕРНЕ ПЛОЧЕ: Евроазијска, Афричка, Северноамеричка, Јужноамеричка, Пацифичка, Аустралско-индијска, Антарктичка, Кокос, Наска...

Литосферне плоче

- теорија глобалне тектонике плоча (Вегенер, 1912.)- стално помицање литосферних плоча, због кружног струјања материје у Земљином омотачу

-пракопно Пангеа → Лауразија (на северној хемисфери) и Гондвана (на јужној хемисфери) → данашњи континенти

- границе литосферних плоча:

1. ТРАНСФОРМНЕ ГРАНИЦЕ, које се јављају на месту где плоче клизе једна поред друге дуж трансформног раседа. Релативно померање две плоче је или синистрално (на лево у односу на посматрача) или декстрално (на десно у односу на посматрача).

2. ДИВЕРГЕНТНЕ ГРАНИЦЕ се јављају на месту где се две плоче одмичу једна од друге (то су средњеокеански гребени и активне зоне цепања као што је Источноафричка бразда).

3. КОНВЕРГЕНТНЕ ГРАНИЦЕ (или активне ивице) се јављају на месту где се две плоче померају једна према другој обично стварајући зону субдукције (ако једна плоча тоне под другу) или континенталне колизије (ако обе плоче садрже континенталну кору). Дубокоморски јаркови су типични за зоне субдукције. Због трења и загревања субдуковане плоче, готово су увек везане са вулканизмом. Најбољи примери за ове процесе су Анди у Јужној Америци и јапански острвски лук.

Три типа граница плоча: (1) астеносфера (2) литосфера (3) врућа тачка (4) океанска кора (5) субдукцијска плоча (6) континентална кора (7) континентална рифтна зона (млада граница плоча) (8) конвергентна граница плоча (9) дивергентна граница плоча (10) трансформна граница плоча (11) вулкански штит (12) ширећи океански гребен (13) конвергентна граница плоча (14) стратовулкан (15) острвски лук (16) плоча (17) астеносфера (18) јарак

-минерали- скупине атома, јона и мoлeкула међусобно повезаних различитим везама и силама

а) КРИСТАЛИ- тела правилне грађе (кварц, гипс...)

б) АМОРФНИ минерали- неправилне (стакласте) грађе (опал)

- најзаступљенији елементи у Земљиној кори- кисеоник и силицијум

- минералогија- научна дисциплина која проучава минерале

- стена- скуп сачињен од једног или више минерала одређеног хемијског састава и одређене структуре.

подела стена према начину постанка:

1. МАГМАТСКЕ

2. СЕДИМЕНТНЕ – најраширеније на Земљиној површини (75 %)

3. МЕТАМОРФНЕ

1. магматске

дубинске (гранит, сијенит, диорит, габро, перидотит)

изливне (риолит, трахит, дацит, андезит, базалт)

жичне

2. седиментне

кластичне (бреча, конгломерат, пешчар, алевролит, глина)

хемијске (кречњак, доломит, бигар)

органогене (кречњак, креда, рожнац)

3. метаморфне

регионално метаморфне (мермер, кварцит, шкриљац, гнајс)

катакластичне

контактно метаморфне

аутометаморфне

-петрологија- научна дисциплина која проучава стене